Indijanci se opet bace na pripreme. Ali, zima opet bi blaga. Indijanci, sad već rešeni da smene nepouzdanog vrača, dadoše mu još jednu šansu. Vrač odluči da ne rizikuje. Zaputi se u najbliži grad i nazove meteorologa da ga priupita za prognozu. Kaže njemu meteorolog: Očekujem jako oštru zimu. Eno Indijanci iz susednog sela spremaju se ima već dve godine.

Naravoučenije: Ljudi su oduvek bili opsednuti vremenom, a naročito vremenskim prognozama. Neki čak smatraju da je prognoza vremena najstariji zanat na svetu, a ne rabota „onih dama“. Kako god bilo, danas je opsednutost vremenom poprimila katkad manijakalne razmere. Nema tog elektronskog medija ili pak novina, koji se ovih dana načuditi ne mogu što je na Kopaoniku pao sneg. Reporteri bazaju smetovima i panično izveštavaju o prvom snegu, kao o smaku sveta. Direktori komunalnih preduzeća iz sata u sat izveštavaju o novim kilometrima očišćenih puteva i tonama posute soli. Prave se dramatične priče o svakom zastoju tramvaja i izlivanju vodovodnih šahtova… Ovakve situacije su dar božiji za divizije raznih vidovnjaka, novokomponovanih vračeva i bio-prognozera koji nas od rane zore bombarduju savetima kako da se obučemo, određuju nam jelovnike i pravce kretanja. Bolesnima se toplo preporučuje da ne mrdaju iz kuća. Pa kad se saberu sve te preporuke i saveti, cela država trebalo bi da sedi kod kuće (što bi nas, doduše, obradovalo), dok ne prođe ovo „čudo od vremena“.

Uprkos svemu, neka su istraživanja pokazala da su vremenske prognoze najgledaniji TV programi, daleko gledaniji od prononsiranih stupidarija tipa „Velikog brata“, „Farme“,“ Menjam ženu“ i sličnih prostakluka. Ljudi naprosto vole da veruju prognozama tipa „biće mestimično“, „delimično“, „malo do umereno oblačno“. Ne podseća li to na anegdotu s početka ove priče!?