Predsednik Srbije Boris Tadić uputio je zvaničan predlog na nedavnom sastanku u egipatskom letovalištu Šarm el Šeiku da jubilarni 50. samit te organizacije bude održan u Beogradu, gde je organizovan i osnivački skup 1961. Prema njegovom mišljenju, zemlje nastale na prostoru bivše SFRJ trebalo bi da udruženim snagama ugoste lidere iz više od 130 zemalja.

Inicijativa šefa države predstavlja dokaz da je Srbija ozvaničila u početku stidljivo najavljivano ponovno približavanje Pokretu, koje je za vreme vladavine Slobodana Miloševića prekrio veo zaborava. Za razliku od Beograda, Zagreb i Ljubljana nisu odbacili kontakte ostvarene u vreme SFRJ. Naprotiv, proteklih godina aktivno su sarađivali s članicama Pokreta, uglavnom na ekonomskom planu. Ispostavilo se da je to bio dobar potez, budući da je veliki broj zemalja takozvanog trećeg sveta, poput Indije, doživeo munjevit privredni rast. Stoga, ne čudi činjenica da su lideri Hrvatske i BiH, Stjepan Mesić i Željko Komšić, javno podržali Tadićevu zamisao. Štaviše, Mesić smatra da bi zemlje regiona trebalo da zajednički nastupe na nedovoljno iskorišćenim tržištima članica nesvrstanih.

Uprkos povelikoj dozi pragmatizma koja se može lako uočiti u takvim izjavama, stiče se utisak da će oživljavanje pojedinih praksi Josipa Broza Tita unaprediti odnose na Balkanu. U tom kontekstu, nesvrstani predstavljaju šansu za prevazilaženje višedecenijskih razmirica. Ukoliko Tadićev predlog dobije zeleno svetlo, regionalni lideri biće prinuđeni da aktivno sarađuju kako bi se pokazali u što boljem svetlu pred zvaničnicima s različitih meridijana.

Nesumnjivo, ima i onih koji tvrde da je takav posao osuđen na propast, navodeći naizgled nepremostive razlike između država Zapadnog Balkana. Ipak, nesvrstani su pokazali da se uprkos različitim ideologijama može sarađivati. Takođe, posebno je značajan podatak da većina članica te organizacije nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, što ih čini značajnim saveznicima Srbije u diplomatskoj borbi u Ujedinjenim nacijama.