Poručio im je još i to da se protestima ništa ne rešava i da bi izlaz iz ovog ćorsokaka trebalo potražiti u „stalnom socijalnom dijalogu i konsenzusu između sindikata i poslodavaca“. I mada u dobre namere ministra Ljajića ne treba sumnjati činjenica je da je sve više radnika na ivici egzistencije i da je sve manje onih koji veruju da će im socijalni dijalog doneti nova radna mesta i pristojne zarade. Poput očajnika koji se i za slamku hvata oni najavljuju radikalizaciju protesta i vruću jesen. Osim građevinara, prava tempirana bomba su i zaposleni u metalskom kompleksu gde je samo u ovoj godini bez posla ostalo oko 6.000 radnika, a ništa manje ugroženi nisu ni tekstilci i oni angažovani u hemijskoj industriji.

I dok poslodavci izgovor za loše poslovne rezultate traže u svetskoj ekonomskoj krizi koja je, eto, „uzdrmala“ i Srbiju, analitičari tvrde, a radnici se slažu s tom konstatacijom, da je kolaps privrede izazvao loš koncept privatizacije koja je, umesto ozbiljnih kupaca, donela rasprodaju više od 2.000 nekada uspešnih preduzeća. Ceh tog ishitrenog poteza države sada plaćaju radnici koji su se našli na vetrometini, jer su sindikati, najčešće u dilu sa poslodavcima, zaboravili šta im je osnovna funkcija a ni državne institucije, koje su i te kako bile aktivne u prodaji imovine preduzeća, ne žele da se prihvate vrućeg krompira.

Kapitalizam „na srpski način“, očigledno, najviše prija „biznismenima“, kako domaćim tako i onim belosvetskim, sumnjivog morala, a bogami i kapitala, koji su dobro procenili da je ovo tržište prava Meka za njihove ambiciozne planove. U te planove nikako se ne uklapa ta mnogobrojna, pa makar bila i jeftina, radna snaga. Tog balasta bi se, smatraju novopečeni kapitalisti, po svaku cenu, trebalo otarasiti. I otkazi pljušte a broj onih koji jedini spas vide u izlasku na ulice i masovnim protestima, sve je veći. Ima li, onda, smisla poziv na socijalni dijalog ili je ovo još jedan u nizu neuspešnih pokušaja vlade da „spasilačkim“ paketom mera za ublažavanje posledica krize, izbegne socijalne nemire. Vruću jesen sigurno neće izbeći.