Stalna napetost u odnosima zvanične Srbije i Hrvatske, što je stanje koje traje godinama, uoči Nove godine krunisano je najavom Beograda da će protiv zapadnog suseda podneti kontratužbu za genocid Međunarodnom sudu pravde u Hagu. Hrvatska je protiv počivše Savezne Republike Jugoslavije tužbu za istu stvar podnela još 1999. Rečeno – učinjeno i eto Zagrebu, ali pre svega građanima obeju zemalja, novogodišnjeg poklona.
Ivo Josipović, favorit na izborima za novog predsednika Hrvatske (drugi krug 10. januara) nije se uzrujao zbog utuka iz Beograda i ocenio da (kontra)tužba nema izgleda na uspeh. Da stvar bude interesantnija, Josipović koji važi za umerenjaka i za političara koji, veruje se, deli iste vrednosti kao i predsednik Srbije (čitaj zagledanost u EU kao cilj svih ciljeva), autor je tužbe Hrvatske protiv Srbije za genocid tokom rata vođenog od 1991. do 1995.
Ukoliko Josipović bude izabran za predsednika Hrvatske biće zanimljivo kako će se odnositi prema Srbiji, pa i u ovom ni malo nevažnom segmentu međusobnog tužakanja, posebno s obzirom na činjenicu da je uoči drugog kruga dobio podršku svih srpskih stranaka u Hrvatskoj. Jedino je izvesno da Hrvatska – ko god pobedio – neće povući tužbu protiv Srbije čemu se Beograd dugo nadao ne bi li izbegao da odgovori istom merom. Hrvatski političari, ma i našli da im je tužba necelishodna i pucanj u prazno, ne smeju da odustanu zbog svog javnog mnjenja. Srpski političari, takođe svesni da će protivmera biti samo još jedan promašaj, moraju da istraju zbog onoga što se naziva „nacionalno dostojanstvo“. Obe strane podilaze svojoj javnosti i zato je nezamislivo da se, na primer, predstavnici obeju država sastanu i kažu da su rešeni da zajedno rade na ciljevima koje su odredili kao prioritete, a da stare sporove guraju u zaborav.
Aktuelni predsednik Hrvatske sebi je u poslednje vreme namenio ulogu moralnog arbitra koji svako malo deli packe susedima. Srbiju je optuživao da podržava raspad Bosne i Hercegovine. Na kraju mandata rešio je da poseti Kosovo, u Prištinu čiji je počasni građanin. Hrvatska vlada obećala je proletos da će srpskim kolegama dostaviti dokumentaciju za pregovore sa EU, kako bi Srbija uštedela vreme i poveliki novac na prevođenje. Obećanje zaboravljeno, a Srbija ostade na ludom radovanju jer dokumenti nikom ponikoše. Je li onda realno verovati da se Zagreb, kako smo od tamošnjih zvaničnika čuli u više navrata, prema Srbiji na putu ka EU neće ophoditi kao „Slovenija prema Hrvatskoj“?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
