Zaokret u Istanbulu

U Istanbulu je, međutim, na prvom mestu načinjen zaokret u odnosima Srbije i Bosne i Hercegovine. Ti odnosi, godinama opterećivani različitim tumačenjima ratne prošlosti, ali i razmimoilaženjima aktuelnih politika i sumnjama u pogledu toga vidi li Srbija preko Drine partnera samo u Banjaluci, ili i u Sarajevu, sada su, kako izgleda, krenuli potpuno drugačijim pravcem.

Haris Silajdžić, koji je koliko samo pre desetak dana, na otvaranju Mostarskog sajma privrede, prozvao Srbiju da, „kad već ne može etnički da čisti, presreće i hapsi Bošnjake po Londonu“, žaleći se na zatvaranje Ilije Jurišića i Ejupa Ganića, u Istanbulu je imao reči hvale za politiku Beograda.

Silajdžić je rekao da mu je drago što je Tadić naglasio da Srbija nikada neće preduzeti ništa što bi naštetilo integritetu i suverenitetu Bosne i Hercegovine i da takva izjava predsednika Srbije „unosi mir i spokoj u naša srca“.

Otklonjene su i sumnje povodom stava Srbije prema genocidu u Srebrenici, izazvane nakon usvajanja skupštinske deklaracije, budući da je predsednik Tadić najavio da će posetiti Potočare na 15. godišnjicu zločina.

Kada je o Bosni i Hercegovini reč, uprkos snažnoj podršci Turske i Srbije koja je u Istanbulu demonstrirana, a dobronamernih reči iz sveta i inače ne manjka, istinskih promena nabolje, odnosno pokretanja reformi i pomaka sa začelja puta ka EU, ne može biti bez dogovora samih lidera BiH. Naredne nedelje mogle bi pokazati da li će se poruke iz Istanbula „primiti“ i na političkoj sceni BiH, uzavreloj pred oktobarske opšte izbore. Do oktobra političari još imaju vremena da biračima ponude drugačiji repertoar u odnosu na onaj koji se vrti godinama, a svodi se na istrajavanje na nepremostivim razlikama.

Domete samita i usvojene deklaracije ne treba potceniti, jer, osim izrečenih nedvosmislenih poruka, tamo su dogovorene i praktične stvari – skori dolazak državnog vrha BiH u Beograd, te održavanje trilateralnih sastanaka predstavnika Turske, Srbije i BiH u naredne dve godine. Ipak, treba sačekati pre no što se susret oceni kao istorijski, jer nije da se nije dešavalo da deklaracije i druga akta idu jednim, a život nekim drugim putem.