Zvanično prećutkivanje

Poslednja zvanična informacija o istrazi došla je još u martu 2005. od tadašnjeg ministra policije Dragana Jočića, koji je izjavio da je Pantić „ubijen sticajem okolnosti, iako nije bila namera da se ubije“.

– Oni koji su sproveli zastrašivanje po nalogu, neplanirano su ga ubili – istakao je tada Jočić. Tako kaže bivši ministar srpske policije. Samo što nije rekao da se ubica malo više zaneo, da nije to hteo i da je iz dobre porodice, svake nedelje ide u crkvu…

Kolega Milan Pantić ubijen je udarcima u glavu tupim predmetom 11. juna 2001. u ulazu zgrade u kojoj je stanovao. Pre toga je u Večernjim novostima objavio seriju tekstova o privrednom kriminalu u Pomoravskom okrugu, a najviše o korupciji u jagodinskoj pivari i popovačkoj cementari i privatizaciji ove dve firme.

Otkako je ubijen Pantić vlada „zvanični“ muk. Slučaj lagano prekriva skoro decenijska prašina i da prijatelji, kolege i novinarska udruženja uporno i tvrdoglavo ne insistiraju da se reši ovo mučko ubistvo novinara koji je ubijen zbog svojih tekstova, policija i tužilaštvo bi i dalje gurali slučaj u fioku. Ovako, moraju nevoljno da objašnjavaju zašto nema pomaka u istrazi. SUP Jagodina je saopštila još 2001. da je razgovarano sa skoro 1.000 osoba u vezi sa Pantićevim ubistvom, a objavljen je i foto-robot potencijalno osumnjičenog. Bez uspeha. Tokom policijske akcije Sablja, posle ubistva premijera Zorana Đinđića marta 2003. policija je saopštila da su uhapšeni bivši direktor Jagodinske pivare Jovan Stojanović i dugogodišnji načelnik SUP Jagodina, pukovnik Živojin Trifunović. Za obojicu se tvrdilo da su u vezi sa ubistvom Pantića, ali su i Stojanović i Trifunović to demantovali, a protiv njih nikada nije pokrenut krivični postupak.

Isto je i sa slučajevima ubistva novinara Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović, bacanje bombe na stan Dejana Anastasijevića, a država „žmuri“ širom otvorenih očiju.