Niska rudna renta ekološki problem

Zato su „zelena zanimanja“ evropska stvarnost a u Srbiji, nažalost, još uvek, samo budućnost, rekao je juče kraljevačkim osnovcima profesor dr Zlatko Dragosavljević povodom Svetskog dana obrazovanja o zaštiti životne sredine.

Govoreći na tu temu Dragosavljević je izneo niz zanimljivih podataka o tome kakve su perspektive za zapošljavanje u ovoj oblasti. Tako, recimo, otvaranjem pregovaračkih poglavlja 15 (Energetika) i 27 (Zaštita životne sredine) i kod nas će se, na postojećoj privrednoj osnovi, kreirati hiljade novih radnih mesta u eko-industriji jer, danas , zaštita životne sredine zadire u svaku oblast privređivanja. Profesor Dragosavljević je pobudio izuzetnu pažnju učenika iznoseći sumorne i poražavajuće podatke o tome kako su se, u procesu tranzicije u Srbiji, olako i neodgovorno prodavala prirodna bogatstva, što je po njemu svojevrstan zločin generacija koje su u tome učestvovale prema budućim naraštajima.

U tom kontekstu on je izneo i podatke da privatizovane cementare danas u Srbiji plaćaju rudnu rentu od samo 0,17 odsto sopstvenih prihoda ili pak da smo mi tek sredinom prošle godine doneli Uredbu i regulisali prava korišćenja pepela iz termoelektrana u Srbiji za proizvodnju građevinskog materijala, u situaciji kada taj pepeo za čak 25 odsto smanjuje potrošnju cementa u proizvodnji građevinskih materijala i kad ga, recimo, samo na lageru-pepelištu TE Obrenovac ima oko 200 miliona tona. Nasuprot tome u termoelektranama u zemljama EU gotovo da nema više tih pepelišta jer se on godinama unazad koristi za proizvodnju građevinskih materijala.

Slični sumorni podaci su i za olako ustupljene rezerve nafte prilikom prodaje NIS-a koje se, po rečima dr Dragosavljevića, procenjuju na oko osam milijardi evra a za čiju eksploataciju NIS, do 2020 godine, plaća rentu u iznosu od tri odsto ili četiri puta manju nego u svojoj domicilnoj državi Rusiji. Zato nam se i dešava da se tek posle privatizacije ostvaruje rekordna proizvodnja od 1,6 miliona tona nafte na godišnjem nivou u situaciji kada je barel nafte na svetskom tržištu na istorijskom minimumu. On je izneo i primer iz Kraljeva koje raspolaže sa oko 48 odsto teritorije pod šumom, da se godišnje na toj teritoriji poseče šume u vrednosti od oko šest miliona evra a da se u gradski budžet, indirektno, kao deo ubrane naknade za posečenu šumu vrati tek jedan odsto vrednosti posečene šume.

Profesor Dragosavljević je ukazao na značaj obrazovanja učenika koje će ih osposobiti da, preuzevši društvenu odgovornost, najpre shvate značaj očuvanja životne sredine u funkciji održivog ekonomskog razvoja a potom se suprotstave pogubnom ponašanju generacija njihovih roditelja u nekontrolisanom rasparčavanju prirodnih resursa koji su kapital svih generacija i zaloga održivog života na planeti Zemlji.