Advokati traže kontrolu zajedničke kase

Sve ovo bi moglo da bude razrešeno na sednici skupštine Advokatske komore Srbije, ali do nje ne može da dođe. Iako je sednica bila zakazana za 11. februar ona nije održana. Zvanično – nije bilo kvoruma zbog toga što nisu sve regionalne komore izabrale svoje predstavnike, nezvanično – zbog toga što bi na sednici moralo da bude pokrenuto pitanje smene predsednika AKS-a Dragoljuba Đorđevića pošto mu je istekao mandat.

Konkretno, jedina komora koja nije izabrala svoje predstavnike u skupštinu Advokatske komore Srbije je AK Beograda. Razlog za to je, kako su iz beogradske komore više puta objašnjavali, nelegalna uzurpacija pozicije predsednika AKS. Prema njihovom tumačenju odabir delegata u skupštini bi dao legitimitet predsedniku Đorđeviću, zbog čega su oni pravdu potražili pred Višim sudom u Beogradu. Iako bi Đorđević po sili statuta Advokatske komore Srbije po konstituisanju sednice skupštine morao da napusti funkciju predsednika, pošto mu je istekao mandat, a nema pravo na novi, beogradski advokati nisu izabrali svoje predstavnike.

Kako za Danas nezvanično objašnjavaju advokati, pored toga što beogradska komora daje najveći broj predstavnika i bez njih bi mogla da se održi sednica skupštine Advokatske komore Srbije, jer su sve ostale komore izabrale svoje delegate. Ipak, kako nam je rečeno, odsustvo beogradskih advokata se koristi kao izgovor, jer dok god nema sednice skupštine, nema ko da konstatuje da je predsedniku Đorđeviću istekao mandat.

Pritom se oba tabora, i oni koji su za i oni koji su protiv odlaska predsednika AKS, pozivaju na Statut Advokatske komore Srbije. Ovi prvi naglašavaju član 29 Statuta, u kojem se izričito navodi da mandat predsednika traje četiri godine i da ne može da bude ponovljen, kao i da ga na tom mestu automatski menja potpredsednik AKS. S druge strane, citira se deo statuta koji navodi da aktuelni predsednik ostaje na poziciji dok god ne budu potvrđeni svi mandati izabranih članova skupštine.

Prati novac

U pozadini priče o legitimitetu izabranih predstavnika advokatskih komora, stoji i problem netransparentnog finansijskog poslovanja. Naime, na dnevnom redu sednice skupštine AKS-a, koja je, da je bilo kvoruma, trebalo da bude održana 11. februara, bilo je planirano da se razgovara o novcu. Konkretno, skupština je trebalo da usvoji finansijske izveštaje za 2014. i 2015. godinu, kao i finansijske planove za 2015. i 2016. godinu. I iako Zakon o računovodstvu insistira da se izveštaji usvajaju najkasnije do 30. juna tekuće godine, zbog nemogućnosti konstituisanja skupštine Advokatske komore Srbije ostaje otvoreno pitanje kada će to i biti učinjeno.