Ahtisarijev plan pominje se više iz kurtoazije

Povodom najava da tim EU za planiranje buduće misije na Kosovu i Metohiji „nastavlja rad na efikasnoj primeni predloga rešenja specijalnog izaslanika UN za pregovore o budućem statusu Kosova Martija Ahtisarija i da traži od Brisela produženje mandata do kraja marta 2008“, Dušan Proroković, državni sekretar u Ministarstvu za KIM, kaže da je „Ministarstvo nekoliko puta protestovalo i u razgovorima s predstavnicima EU u Prištini reklo da je tako nešto neprihvatljivo i da ničim ne obavezuje Beograd“.
– Vidim da se slična stvar spominje u poslednjem Rikerovom izveštaju koji je on juče prezentovao u SB UN i na to će zvaničnim putem biti intervenisano. Tu nije reč o nekoj našoj diplomatskoj akciji, nego o postojanju ili nepostojanju volje Brisela. Ahtisarijev plan nije zvaničan papir, on je odbačen i kao takav ne može biti osnova bilo čega, pogotovo ne misije EU na KIM. Moj lični stav je da sve dok postoji Rezolucija 1244 u ovom obliku postoji i Unmik kao misija. Možemo razgovarati o dekompoziciji Unmika i kako da on u budućnosti funkcioniše, ali to je tema za SB UN i za razgovore unutar UN. Nikakve misije koja će funkcionisati po Ahtisarijevom planu ne može biti – kaže za Danas Dušan Proroković.

Beograd nije tražio međunarodnu konferenciju za KIM

– Ne znam da je ikada zvanični Beograd pokretao pitanje međunarodne konferencije. Upravo suprotno. Zvanični Beograd već osam godina insistira da sve mora biti u skladu s međunarodnim pravom i u okviru SB UN. Dokument koji reguliše sadašnji status KIM je Rezolucija 1244 SB UN. SB je jedini ovlašćen da tu Rezoluciju modifikuje, promeni, donese novu. Ostaje da se vidi šta je Išinger tačno rekao i kako se na to može reagovati – kaže Dušan Proroković povodom spekulacija da su najave eventualne međunarodne konferencije o KIM odgovor na tajne zahteve Beograda.

U poslednjem saopštenju Kontakt grupe jasno se kaže da je taj predlog još na pregovaračkom stolu.

Obaveze prema kosovskim Albancima

Kako Beograd misli da reši problem nadležnosti koje u vidu penzija i drugih davanja ima prema kosovskim Albancima?

– Problem je velik i on će tek biti rešavan. Dosad nije rešavan delom zbog situacije koja je bila od 1999, delom zbog zakonodavstva koje je usvajano i donošeno u privremenoj Skupštini Kosova. O mnogim stvarima moraćemo da razgovaramo dugi niz godina. Prvo moramo da razgovaramo o procesu privatizacije. Mi imamo 103 preduzeća u kojima je značajan udeo Fonda za razvoj republike Srbije koja su privatizovana po spin-of metodu. To je nedopustivo. Nemam ništa protiv da se privatizuju privredni subjekti koji su u komunističkom vremenu pravile lokalne samouprave i pokrajinsko veće. Za sve postoji dokumentacija, ali ne može da se privatizuje nešto što je Fond za razvoj Republike Srbije finansirao. Takođe, radnici koji su radili u tim preduzećima imali su pravo na besplatne akcije koje su kasnije prodavali. U mnogo slučajeva nijedno srpsko ime nisam našao, jer je uslov za dobijanje akcija da su radnici zaposleni poslednje tri godine, a Srbi su još 1999. isterani s posla. O svemu će se razgovarati još dugo posle utvrđivanja statusa KIM, jer su to stvari koje se tiču ljudi, pojedinaca. Ne postoji samo jedna strana medalje. Primer Hrvatske i BIH govori nam da je u pregovorima o sukcesiji i 15 godina posle raspada bivše Jugoslavije još mnogo tema na dnevnom redu.

– Došli su novi predlozi. Prvi novi prelog na Ahtisarijev plan došao je kroz naše amandmane, gde je definisano kako na drugačiji način urediti pojedine oblasti. Mislim da se Ahtisarijev plan više spominje iz kurtoazije, zbog toga što niko u međunarodnoj zajednici ne može naprečac da prizna kako je Ahtisarijeva misija bila neuspešna. To je proces koji će trajati nekoliko meseci, ali sada treba podvući da je Ahtisarijev plan u potpunosti odbačen i da neće biti osnova bilo čega.
Imajući u vidu kadrovska rešenja u Ministarstvu za KIM, da li je DSS na neki način preuzela svu odgovornost za politiku na KIM, ili su stavovi predsednikovog i premijerovog kabineta toliko podudarni da to nije ni tako bitno?
– Ministarstvo za KIM ima ministra, državnog sekretara i tri pomoćnika. Od tih petoro ljudi samo smo Vuko Antonijević i ja članovi DSS. Ministar Samardžić jeste bio savetnik premijera Koštunice, ali nije član DSS. Mislim da se ne može govoriti o toj vrsti partijske uključenosti u rad Ministarstva. Ako se pogleda ko su načelnici pojedinih službi, ko radi u sistemu uprave u Ministarstvu – vidi se da mnogo ljudi koji su tu još iz sastava Koordinacionog centra za KIM koji je formirao Nebojša Čović kao potpredsednik vlade. To je logično, jer oni imaju dovoljno iskustva u komunikaciji sa Unmikom i Kforom, kao i u rešavanju svakodnevnih problema na terenu.
U DS smatraju da je DSS, rukovodeći se rezultatima poslednjih parlamentarnih izbora na KIM, na sebe preuzela sve i traže da se podela odgovornosti u pregovorima prenese i na život na terenu, između ostalog i na imenovanje novih koordinatora.
– KIM je zajednička odgovornost ne DS i DSS, nego vlasti i opozicije u ovoj državi. U Skupštini Srbije većina odluka doneta je jednoglasno. Samo poslednje dve odluke nisu donete jednoglasno zbog protivljenja LDP, ali kao što DSS nosi odgovornost, tako je nose i DS, SRS, G17 Plus i sve ostale političke stranke. KIM je nacionalno pitanje, njegova budućnost opredeljuje se našim političkim odlukama, a ne u tome ko će biti koordinator. Ali, može se i to pitanje otvoriti. DS je imala pet opštinskih koordinatora na KIM i kada je bila u opoziciji, jer smo u nekim srpskim sredinama deficitarni s ljudima. Nemate baš prevelik izbor kad treba nekoga da postavite za direktora neke službe, opštinskog ili okružnog koordinatora. Na kraju krajeva, mi ćemo imati izbore i ja se već više godina zalažem da organizujemo neku vrstu izbora u srpskim sredinama na koje bi svi izašli kako bi se konačno utvrdilo ko ima legitimitet da govori u srpsko ime i ko može da razgovara o dnevnim problemima u ime jednog sela ili enklave.
Prema kojem modelu – dopunski izbori za kosovske Srbe koje bi organizovala međunarodna misija, ili lokalni izbori koje bi Beograd raspisao?
– Mislim ovo drugo. Trebalo bi ih organizovati u okviru izbora koji se već održavaju u ostatku Srbije. Kako će to tehnički moći da se sprovede ostaje da se reši kad izbori budu raspisani. Moram da kažem da bi pojedincima iz Unmika odgovaralo jedno ovakvo stanje – da imate deo srpskih političkih stranaka koje izbore bojkotuju i deo stranaka koje na njima učestvuju. Ne mislim samo na poslednje izbore, nego i na Koaliciju Povratak i one prethodne izbore kada je izlaznost bila ogromna. Onda je Unmik mogao da pravi selekciju na kooperativne i nekooperativne Srbe, sam da bira saradnike i da im to bude lep izgovor i u SB i na drugim mestima kako na KIM sve odlično funkcioniše i kako su svi standardi ispunjeni. S tom praksom treba prekinuti i videti kolika je čija „težina“ i ko ima mandat da govori u ime Srba.
Izbori n Pitanje koje muči kosovske Srbe jeste da li bi se lokalni izbori koje bi organizovao Beograd održali samo u pet većinskih srpskih opština, ili u svim srpskim mestima na KIM?
– Lokalni izbori moraju se organizovati u svim opštinama. Srbi žive i u drugim sredinama, osim u ovih pet većinskih srpskih opština, nezanemarljiv broj Srba živi u još 25 opština. Mi imamo i opštinske koordinatore i neke predsednike sela koji su birani na nekim izborima da bi se utvrdilo ko može da predstavlja Srbe i u nastupu prema Unmiku i Albancima u svim opštinama na KIM, tako da ne vidim razlog zbog kojeg bismo se mi odricali opština u kojima su Srbi. Na kraju, mi imamo plan o decentralizaciji, tako da Srbi u tim sredinama treba polako da se pripremaju za formiranje novih opština.
Mnogi ukazuju na opasnost da bi, ukoliko ne izađu na lokalne kosovske izbore, Srbi mogli da izgube opštine Štrpce i Novo Brdo, što bi moglo da ima ozbiljne posledice po opstanak srpske zajednice. Da li je Beograd toga svestan?
– Ja jesam toga svestan, ali moram da kažem da ćemo i mi imati potpuno legitimne institucije, pa ćemo onda sve odluke dogovarati između srpskih i albanskih institucija.
PRIČA bez kraja n Zar to ne bi bile, bar u očima Unmika i Prištine, paralelne institucije?
– I ja shvatam misiju EU na terenu kao potpuno paralelnu, pa se ona vrši prema planu Martija Ahtisarija. Ali, to je priča bez kraja. Mislim da je bolje da imamo legitimno izabrane predstavnike naroda i da će situacija naterati i albanske i srpske političare da, ako ne u okviru jedne opštine, onda u razgovoru dve institucije zajednički rešavaju probleme. Plašim se da je Rikerova odluka namerno bila ovakva da se istog dana održe i parlamentarni i lokalni kosovski izbori. Vrlo je teško pozvati ljude da učestvuju na lokalnim izborima, a da istovremeno ne izađu na parlamentarne izbore. A čak i da ne izađu na parlamentarne izbore otvara se veliki prostor za razne vrste manipulacija. Da je Riker želeo Srbe na lokalnim izborima oni su mogli da se održe ranije ili kasnije od parlamentarnih kosovskih izbora.
Kada je pre nekoliko godina Momčilo Trajković predložio da se donese zakon o državnom fondu za KIM, vlada je formirala Fond za KIM (s patrijarhom Pavlom na čelu) koji se finansira iz donacija. Sada se pokazuje da to ne može da funkcioniše i priča se ponovo vraća na predlog zakona o fondu za KIM. Čemu toliko gubljenje vremena i energije?
– Zbog stvari birokratskog karaktera. Osim toga, državne institucije nisu čekale na formiranje fonda, nego su nizom drugih odluka ili uvele režim privremene naknade za povratnike, ili povećale socijalna davanja, ili je rešavano pitanje duplih plata. Sad sve treba sistemski rešiti, ali biće opet birokratskih problema i mislim da će nam biti potrebno nekoliko meseci za to. Ja sam jedan od prvih koji je podržao inicijativu i dao svoj doprinos da Fond za KIM zaživi kao institucija.
Kako će se Fond finansirati? Nova Srbija predlaže da se Fond izdržava sredstvima iz poreza na cigarete.