Danas dolazi u posetu Srbiji francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner, koji je nedavno, posle izbora, preuzeo tu dužnost. Bernar Kušner je bio prvi administrator na Kosovu (1999 – 2001) posle NATO intervencije 1999. Kako je najavila portparol Ministarstva spoljnih poslova Francuske tokom posete Beogradu, ministar Kušner će se sresti sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, predsednikom Vlade Vojislavom Koštunicom i ministrom inostranih poslova Vukom Jeremićem.
Danas dolazi u posetu Srbiji francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner, koji je nedavno, posle izbora, preuzeo tu dužnost. Bernar Kušner je bio prvi administrator na Kosovu (1999 – 2001) posle NATO intervencije 1999. Kako je najavila portparol Ministarstva spoljnih poslova Francuske tokom posete Beogradu, ministar Kušner će se sresti sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, predsednikom Vlade Vojislavom Koštunicom i ministrom inostranih poslova Vukom Jeremićem. Ministar Kušner će razgovarati i sa predstavnicima mladih i NVO. Nakon posete Beogradu Bernar Kušner odlazi u Prištinu gde će imati sastanke sa predstavnikom generalnog sekretara UN Joakimom Rikerom, komandantom Kfora, generalom Rolandom Katerom, predsednikom Kosova Fatmirom Sejdiuom, predsednikom kosovske vlade Agimom Čekuom i članovima kosovske ekipe na pregovorima o statusu, kao i sa predstavnicima srpske zajednice. Pred svoju posetu Beogradu Kušner je dao ekskluzivan intervju Danasu.
Status kvo loš je za sve
Zašto Francuska podržava plan Martija Ahtisarija?
-Upravo zato što je to kompromisno rešenje i zato što se na njemu dugo radilo – 14 meseci. S jedne strane, kosovski Albanci žele potpunu nezavisnost, s druge, Beograd nastoji da zadrži tu teritoriju i njene stanovnike pod svojom kontrolom, želeći da bude siguran da srpsko prisustvo tamo može da opstane. Takav kompromis podrazumeva da svaka od strana napravi ustupke. Predlog Martija Ahtisarija omogućava i dalje srpsko prisustvo, daje Srbima sa Kosova veoma široke posebne nadležnosti, predviđa nastavak privilegovanih veza sa Beogradom, uključujući i ekonomske veze, predviđa takođe međunarodno prisustvo koje mora da omogući da prava budu garantovana svim zajednicama. Treba biti svestan da povratak na pređašnju situaciju danas više nije moguć i da bi status kvo bio loš za sve zajednice. Pošavši od toga, treba naći rešenje koje svima odgovara. Rešenje koje je predložio Ahtisari jedino je kredibilno, uz neku eventualnu korekciju; uostalom, nijedno alternativno rešenje nije predloženo.
Određen broj uglednih Francuza izjavilo je za naš list, prilikom boravaka u Beogradu, da su Srbi mogli da dobiju više tokom pregovora o Kosovu. Da li delite to mišljenje?
EU ne može da prihvati postojanje etničkih sukoba
Da li ste za ulazak Srbije u Evropsku uniju ? U kom roku?
– Naravno. U potpunosti se zalažem za to i od kada sam kročio na Kosovo 1992, zatim 1999. to sam i shvatio. To je uostalom stav koji je Francuska predložila 2000. godine svojim evropskim partnerima u cilju afirmisanja ove evropske perspektive, a to je pre svega i moje lično ubeđenje. U interesu je Francuske i Evropske unije da Srbija bude otvorena, moderna i napredna i da ima uticaj koji zaslužuje u okviru snažne Evropske unije. Ali, Evropska unija ne može da prihvati postojanje etničkih sukoba. Zato, naravno, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju treba prvo da bude potpisan i primenjen, što će omogućiti da se razmotri da Srbija dobije status kandidata. Nakon toga će doći period pregovora. Međutim, sami događaji mogu brzo da se odvijaju. Od trenutka kada postoji evropska volja, sve će zavisiti od napretka koji će Srbija ostvariti.
– Znali smo da će između Beograda i Prištine teško doći do konačnog sporazuma o statusu, ali određeni dogovori o važnim pitanjima za Srbe na Kosovu činili su nam se neophodnim. Paradoksalno, sam Ahtisari, a ne Beograd, predložio je veliki broj odredaba predviđenih za zaštitu Srba na Kosovu. Bili smo razočarani. Mislim da je Beograd bez sumnje mogao bolje da odigra igru, u korist samih Srba. Budućnost Srba zahteva da se dođe do rešenja za Kosovo. Čini mi se da povodom mnogih pitanja stavovi Beograda i Prištine nisu tako udaljeni; na primer, prava Srba na Kosovu, nadležnosti srpskih opština, zaštite manastira Srpske pravoslavne crkve, ili pak nadležnosti kosovskih vlasti. Zato sam ubeđen da su pregovori, uz malo više duha kompromisa i prave želje za dijalogom, mogli da dovedu do sporazuma.
Da li mislite da je moguće, kako su neki posmatrači naveli, da se promene granice Kosova uz pripajanje Srbiji delova naseljenih većinski srpskim stanovništvom?
– Budimo oprezni sa ovakvom vrstom poteza. Ne očekujte da Francuska predloži takvo prekrajanje. U najmanju ruku, trebalo bi da se Beograd i Priština saglase o tome. U tom slučaju ne vidim kako bi Francuska mogla tome da se suprotstavi.
Postoji li rizik da nezavisnost Kosova dovede do revizije drugih granica na Balkanu, kao i onih u drugim krajevima sveta?
– Pitanje Kosova je po meni poslednji čin raspada Jugoslavije u dramatičnim okolnostima koje su nam poznate. Politika koju je Milošević vodio na Kosovu, intervencija međunarodne zajednice 1999. da bi se zaustavila nedela nad Albanacima i nakon toga uspostavljena uprava Ujedinjenih nacija stvorili su jedinstvenu situaciju koja traži jedinstveno rešenje. Ne vidim, dakle, razlog za posebnu brigu. Ipak do rešenja mora da se dođe u okviru Ujedinjenih nacija, to je najbolji način da se izbegne presedan.
Bili ste prvi civilni administrator na Kosovu, nakon intervencije 1999. Od tada nije bilo povrataka, a više od 200 000 ljudi je još uvek raseljeno po Srbiji. Da li mislite da su danas nealbanci bezbedni na Kosovu? Kakav će biti položaj Srba i drugih nealbanaca nakon eventualne nezavisnosti Kosova?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
