Albanci sa juga u Siriji pod zastavom ISIS-a

Bio sam iznenađen kada sam saznao da su se dan ranije oprostili od svojih porodica i otišli u Siriju da ratuju – prepričao je za Danas Albanac iz Bujanovca koji je iz razumljivih razloga želeo da ostane anoniman. On je rekao i to da su oni iz Velikog Trnovca i da su po izgledu oponašali pripadnike zaraćenih strana u višegodišnjem građanskom ratu u Siriji.

Slične priče su sve češće. Prepričavaju se u neformalnim razgovorima jer utisak je da Albancima , bar onima sa kojima je razgovarao novinar Danasa, nije imalo prijatno suočavanje sa ovim oblikom verskog ekstremizma. Tačan broj onih koji su otišli u Siriju je nepoznat. Oni Albanci koji se odluče na ovakav potez ne odlaze u grupama. Najčešće je reč o dva, ili maksimalno tri lica koja odlaze do Turske odakle ih preuzima „pouzdani vođa“. Pošto se radi o ljudima koji nisu služili vojni rok u Srbiji i nisu baratali oružjem sasvim sigurno pre „stupanja na dužnost“ imaju određenu obuku.
– Verovatno da postoji čovek za vezu, ali on sasvim sigurno nije odavde. Verovatno je u Istanbulu i sa njime se kontaktira elektronskim putem – navodi izvor Danasa.

Belgzim Kamberi, novinar i analitičar iz Preševa, ne isključuje jači uticaj radikalnog islamskog elementa na jugu Srbije s obzirom na podele koje postoje unutar same islamske verske zajednice na jugu Srbije.

– Postoje tri struje – jedna koja je vezana za Kosovo, druga za Novi Pazar, dok je ona zvanična Islamska zajednica za Bujanovac, Preševo i Medveđu podređena mešihatu u Beogradu. No, treba imati u vidi da radikalne verske struje ne deluju preko strukture institucija, već uvek latentno koristeći neformalne kanale – navodi Kamberi za Danas. On podseća da je razlog za jačanje verskog ekstremizma i to što je početkom devedesetih oslabilo tradicionalno otomansko mišljenje čime su stvorene frakcije unutar islamske zajednice na prostoru zemalja nekadašnje SFRJ.

Po mišljenju sagovornika Danasa, u Siriju odlaze mlađi ljudi jer „doktrina za prijem“ nalaže starost od 18 do 35 godina, onih koji su spremni na žrtvu zarad ideala.

– Siromašni ljudi suočeni sa ekonomskom besperspektivnošću su uvek zahvalni za svakojaku pa i versku manipulaciju. Oni se lako predaju velikim idealima, računajući da će njihove porodice biti zbrinute u ime njihove žrtve. Jug Srbije spada u ekstremno ekonomski devastirana područja sa vrlo velikim brojem mladih ljudi koji nemaju posao. Otuda i ovakvi slučajevi. U tom pogledu ja ne vidim da bi ovde moglo da dođe do eskalacije verskog ekstremizma, za to nema ni vidljivih razloga. To se može sanirati samo ekonomskim napretkom koji godinama, bar na teritoriji Bujanovca, Preševa i Medveđe, nije ni na vidiku, zaključuje Kamberi.

Novinarsko pitanje Danasa na ovu temu nije iznenadilo ni predsednika Nacionalnog saveta Albanaca (NSA) Jonuza Muslijua. Priznaje da je čuo za slučajeve odlaska mladih Albanaca, uglavnom iz Velikog Trnovca, na ratišta u Siriji.

– Za mene nije bitan broj. Dovoljno je i da jedan čovek ode na taj put bez povratka pa da se zapitamo gde mi to živimo. Razlozi koji teraju ljude na ovakve ubitačne poteze, manje su u verskom ubeđenju a više u snazi propagande koja dopire do ljudi koji su u nezavidnom ekonomskom položaju – navodi Musliju. On smatra da je neophodan strateški plan za ekonomski preporod juga Srbije.

– Samo na taj način moći ćemo da smanjimo manipulaciju mladim ljudima, kako onu političku tako i versku. Ovako, imaćemo ove nevesele priče o sudbinama mladih ljudi koji odlaze da ratuju, znajući malo o tome šta ih tamo čeka – precizira Musliju.

U Velikom Trnovcu, albanskom selu u kome živi više od šest hiljada etničkih Albanaca, sagovornika za priču na ovu temu nećete pronaći. O tome međusobno ne razgovaraju ni sami Albanci, jer kako tvrdi izvor Danasa, mnoge porodice su se međusobno posvađale.

Trovanje u prihvatnom centru u Preševu

Vranje – Epidemiolog iz Zavoda za javno zdravlje u Vranju Slađan Stanković potvrdio je za JUGpres da se tokom vikenda u Prihvatnom centru u Preševu 37 migranata otrovalo hranom. Oni su konzumirali hranu koju u taj centar donose tri ketering službe. Zbog bolova u stomaku i dijareje migranti su odmah medicinski zbrinuti, a uzorke sumnjive hrane ispituju stručnjaci Zavoda za javno zdravlje. Prema rečima doktora Stankovića reč je o lakšoj kliničkoj slici, tako da niko nije životno ugrožen. Pretpostavlja se da je reč o bakterijskom trovanju hranom, jer su svi zaraženi jeli pileće batake. Komesarijat za izbeglice i migracije naložio je da se hrana smešta u Prihvatni centar, a namirnice i obroke kontrolisaće ljudi iz resornog Komesarijata. U Prihvatnom centru u Preševu trenutno se nalazi 700 migranata.