Ambasador Bozaj dodaje da je Srbija „tek nedavno usvojila važne zakone o privatizaciji i radu“ i da su mu se „od tada mnogi iz Turske obraćali i pokazuju ozbiljnu zainteresovanost da počnu posao ovde“.
– Turska Halk banka je zainteresovana za kupovinu Čačanske banke, a turski investitori radije investiraju u zemlju u kojoj imaju neku svoju banku koja je spremna da finansira njihovo poslovanje. Tako u Makedoniji makedonska Halk banka finansira 33 odsto malih i srednjih preduzeća i investicija u toj zemlji. U zemljama regiona, Bugarskoj i Rumuniji posebno, turske investicije su se povećale tek nakon otvaranja turskih banaka. Narednih meseci, oktobru ili novembru očekujem novi Srpsko-turski poslovni forum, na kome će se detaljnije razgovarati o investicijama i ekonomskoj saradnji – ističe Bozaj.

Dolazak „novih“ lica na čelo Turske, predsednika Redžepa Taipa Erdogana i premijera Ahmeta Davutoglua, neće promeniti odnos Ankare i Beograda, već će nastaviti i jačati saradnju, poručuje ambasador Turske u Srbiji Mehmed Kemal Bozaj. „Pokušaćemo da saradnju nastavimo i osnažimo na političkom i ekonomskom polju, kao i u drugim oblastima“, poručuje ambasador.

Turska je dobila novog predsednika – Erdogana i premijera – Davutoglua. Njih dvojica su najavili nastavak dosadašnje politike AK partije. Da li se, ipak, mogu očekivati neke promene u politici Ankare?

– Sada smo prvi put imali direktne izbore za predsednika Turske, što je funkciji šefa države dalo još veći značaj. Bivši premijer Erdogan je postao predsednik, a nekadašnji ministar inostranih poslova Davutoglu premijer, i ne očekujem promenu politike, već kontinuitet, jačanje Turske i snažniju spoljnu i unutrašnju politiku. U oblasti spoljne politike, očekujem da će se spoljnopolitička linija koju je bivši ministar, a sada premijer Davutoglu utemeljio, sada još snažnije sprovoditi.

Predsednik Erdogan je izjavio da je članstvo u EU i dalje strateški cilj Turske. Čini se da je Brisel još daleko?

– I predsednik Erdogan i premijer Davutoglu su potvrdili da je EU strateški cilj Turske. To smo pokazali i time što je ministar koji je ranije bio zadužen za EU, sada ministar spoljnih poslova. Očekujemo otvaranje novih poglavlja u pregovorima sa EU, naš ministar spoljnih poslova se sreo sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku Federikom Mogerini još 21. jula i vrlo smo zadovoljni njenim komentarom o turskom članstvu u EU. S obzirom na čvrsto opredeljenje da nastavimo put ka EU i konstruktivni stav nove visoke predstavnice nadamo se da ćemo na tom polju napraviti značajan napredak.

„Nula problema sa susedima“ slogan je turske spoljne politike nastao dok je Davutoglu bio šef diplomatije. Sa nekim bližim i daljim susedima ipak imate ozbiljne probleme?

– Ti problemi nisu nastali zbog promenjene turske spoljne politike već širih problema u regionu. Nalazimo se u vremenu previranja, konflikata i ratova u zemljama koje su u našem bližem i daljem susedstvu. Zbog toga je došlo do problema, a ne zbog Turske. Mi ne želimo probleme sa susedima, već dobrosusedske odnose i rešavanje eventualnih problema mirnim putem. Podsećam da je u Turskoj 1,6 miliona izbeglica iz Sirije, a mi smo im kao dobri susedi otvorili vrata i pružili pomoć. Imamo i izbeglice iz Iraka. Vidite šta se dešava u Palestini. Pokušavamo da doprinesemo stabilizaciji regije, konstruktivnom rešavanju problema, ne želimo konflikte sa susednima već mir i saradnju.

Da li će promene u vrhu Turske uticati na odnose Ankare i Beograda?

– S obzirom da se u političkom vrhu nisu desile krupne već kadrovske promene, dosadašnja politika će se nastaviti još snažnije i odlučnije, imajući u vidu da su predsednik i premijer Turske i kreirali takvu politiku. Pokušaćemo da saradnju nastavimo i osnažimo na političkom i ekonomskom polju, kao i u drugim oblastima.

Srbija i Turska su tradicionalno prijateljske zemlje, ali je više puta dolazilo do nesuglasica i ljutnji Beograda pre svega zbog nekih Erdoganovih izjava i interpretacija. Da li su te nesuglasice „izglađene“?

– Najpre da podsetim da je poslednja izjava o Bosni, navodno 100 miliona Turaka koji se spremaju da brane Bošnjake, izmišljena. To pokazuje da postoje krugovi kojima smetaju dobri odnosi Srbije i Turske, pa čak izmišljaju izjave i probleme. Turska i Srbija su dve velike zemlje sa dugom tradicijom, koje eventualne nesporazume treba da rešavaju razgovorom. U junu je naš tadašnji ministar inostranih poslova, a sadašnji premijer Davutoglu, bio u Beogradu, razgovarao sa vrhom Srbije o značajnim planovima uspostavljanja boljih veza, konkretno u saobraćaju, kako vazdušnom, tako i drumskom, kako bi se „put svile“, obnovio na obostrano zadovoljstvo. Tokom sastanaka, istaknuta je želja da u Srbiji bude više turskih investicija. Umesto spekulisanja o izjavama koje jesu ili nisu date, treba da se usmerimo na konkretne probleme, jačamo ekonomsku saradnju, otvaramo radna mesta, na dobrobit obe zemlje.

Trilateralni susreti

Turska se zalaže za trilateralu Ankara-Beograd-Sarajevo. Da li će uskoro biti susreta predstavnika tri zemlje, s obzirom na odbijanje predsednika Tomislava Nikolića da učestvuje, zbog ranijih Erdoganovih izjava?

– Stalo nam je do toga jer je neophodna saradnja u našem regionu. Setite se samo poplava, takve prirodne nepogode ne znaju za granice i pokazuju da moramo da sarađujemo. Kao što ni ekonomija, sport, kultura ne poznaju granice. Predsednik Nikolić je dao neke izjave, ali moramo da sarađujemo ne samo u teškim već i u dobrim vremenima. Verujem da je potencijal za saradnju u regionu veliki i moramo da se potrudimo da nađemo načina da to iskoristimo u raznim oblastima. Da bi se to postiglo, potrebno je da političke vođe tri zemlje uspostave okvir za to, što će se verujem i desiti, ali da najpre sačekamo izbore u BiH sledećeg meseca.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.