Antisemitizam kao posledica autoritarnih režima

Protiv negiranja genocida i zločina iz prošlosti treba se odlučnije boriti – ocenjeno je juče na okruglom stolu „Međunarodni dan sećanja na holokaust“.
Prema rečima Zorana Ostojića, potpredsednika Građanskog saveza Srbije, negiranje holokausta predstavlja nesposobnost društva da se suoči sa svojom prošlošću. Antisemitizam, objasnio je on, nije samo karakteristika zemalja koje su bile pod direktnim uticajem nacionalsocijalizma, već su mu podlegale i neke druge države, pa čak i Staljinova Rusija.

I u Srbiji treba zabraniti negiranje zločina

„Evropa ima obavezu da preispita sve dimenzije zločina koji se u prošlosti dogodio nad njenim jevrejskim građanima“, kaže predsednik Beogradskog kruga Obrad Savić. Navodeći primere nekih evropskih zemalja u kojima je zabranjeno poricanje holokausta, Savić ukazuje da je potrebno da se i u Srbiji zakonom zabrani negiranje zločina kako bi oni koji to čine bili kažnjeni. Elementarna je obaveza da srpska većina zaštiti manjine, ocenio je Savić. Osvrnuvši se na činjenicu da i u demokratskim zemljama ima ekstremnih desničarskih snaga, on je zaključio da se „Srbija uvek takmiči sa Evropom u onome u čemu je ona najgora“. Dodao je da u Evropi postoji mržnja prema Jevrejima i Arapima – muslimanima zbog toga što joj je u periodu njenog konstituisanja kao hrišćanske zajednice bio potreban zajednički neprijatelj. Kao unutrašnji neprijatelj poslužili su Jevreji, a kao spoljašnji muslimani.

– To je posledica autoritarnih režima koji su izgrađeni na ksenofobiji, mržnji i teoriji zavere – kaže Ostojić.
Teorija zavere, ukazao je, bila je veoma eksploatisana za vreme Miloševićevog režima u Srbiji kada su zbog nesposobnosti vlasti da pronađe izlaz iz nedaća za lošu situaciju optuživani neki tajni centri moći. Postoji nit u srpskom društvu, ističe Ostojić, koja je izlučila ideje fašizma – u Drugom svetskom ratu ideje Dimitrija Ljotića i vladike Nikolaja Velimirovića koje su svoju reafirmaciju dobile na Gazimestanu. Tada je Milošević spojio Staljinizam i učenje Dimitrija Ljotića, a takav nacionalsocijalizam proizveo je sve nedaće na prostorima bivše Jugoslavije.
Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko rekla je da su genocid i događaji u Srebrenici, Ruandi, Kambodži, Darfuru i Čečeniji podstakli UN na donošenje Rezolucije kojom se zabranjuje svako negiranje holokausta. Prema njenim rečima Srebrenica je isprovocirala moralne dileme svuda u svetu, osim u Srbiji u kojoj su zvanične reakcije bile „neadekvatne“. Koreni antisemitizma, kaže Biserko, potiču još od Drugog svetskog rata, a postaju dominantna manifestacija ksenofobičnog društva u poslednjih dvadesetak godina. To je posledica nacionalističke politike Srbije prema susedima, ali i prema svojim građanima, ocenila je Biserko i poručila da je „za promenu stanja svesti u Srbiji neophodno iz školskog sistema izbaciti sve reinterpretacije antisemitskih autora, o ulozi Srbije u raspadu SFRJ i kolaboracionista u Drugom svetskom ratu“.
Predsednik Komiteta za praćenje pojava antisemitizma Saveza jevrejskih opština Aleksandar Lebl ukazao je na nedovoljnu brigu o očuvanju i zaštiti spomenika žrtvama nacizma i holokausta koji su na meti antisemita i drugih vandala. Podsetivši da ideje srpskih nacističkih i fašističkih ideologa javno promovišu čak i neki predstavnici vlasti, Lebl je rekao da je plimu antisemitizma u Srbiji izazvao i prošlogodišnji rat Izraela i libanskog Hezbolaha.
Okrugli sto je organizovao Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji povodom 27. januara, svetskog Dana sećanja na holokaust.