Bahatost vlasti teško da obećava pravnu državu

Ne pamtim, zapravo, da je ikada neka struka bila tako jednodušna u otporu prema jednoj inicijativi – ističe za Dosije Danas Latinka Perović, istoričarka, u odgovoru na pitanje kako razume i objašnjava proteste Inicijative „Ne davimo Beograd“.

Sagovornica Danasa napominje da je evidentno da je „sve to što se desilo u Savamali uznemirilo građane“.

– Nemam kompletan uvid u to što se dogodilo. Vidim, naravno, različita tumačenja, ali mislim da je ova inicijativa građana, koja organizuje proteste, zaista spontana. Oni nemaju političko vođstvo, čak ignorišu prisustvo političkih funkcionera. Bez obzira koliko su oni u pravu, ili nisu, mislim da su ti protesti jedno merilo odgovornosti režima i znak jedne respektabilnosti stanovišta građana, koje ne može da se ignoriše. Ne znam kakvi su sve ciljevi tih protesta, nisam im prisustvovala, ali verovatno je cilj je da se istera istina o tome šta se dogodilo i da se na kraju u ovoj zemlji ustanove neka pravila, da se zna šta je čija odgovornost, odnosno da se preko prekoračenja te odgovornosti ne može tek tako olako preći – smatra Latinka Perović.

Ona za naš list ocenjuje da su protesti u Beogradu „metafora za druge sukobe kojih ima u Srbiji, a u kojima čovek svedoči jednoj bahatosti na različitim nivoima vlasti“.

– Ta bahatost vlasti teško da obećava uspostavljanje pravne države, a bez toga se ne možemo pomeriti sa mesta – kaže sagovornica.

Upitana da li su opravdana i utemeljena mišljenja koja pozivaju na nužnost građanskog otpora autoritarnim vlastima, ne samo u Srbiji, već i regionu, Perović ukazuje da vlasti u regionu moraju da razmišljaju o razmerama strpljenja građana.

– Građanima se narušavaju njihova prava a istovremeno se traži građanska poslušnost. Ne uzimaju se u obzir njihovi razlozi za nezadovoljstvo, a oni su brojni. Vrlo se olako upotrebljavaju argumenti koji odgovaraju na to stanje nezadovoljstva, a koji, u suštini, doprinose stanju rasula, dubokog nepoverenja i apatije građana. Nisam sklona da predviđam šta iz svega toga može da proizađe, ali u svakom slučaju mislim da bi svaka vlast morala da misli o broju tih inicijativa, bez obzira na to da li se one odnose na školstvo, socijalna pitanja, ili, recimo, na pitanje finansiranja različitih oblasti nauke… Mislim da se sada ulazi u jedno stanje bezvlašća, naročito na lokalnim nivoima. LJudi su uplašeni i sva ta pojedinačna nezadovoljstva se akumuliraju u jedan osećaj izostanka perspektive i ozbiljnog propadanja – ocenjuje Latinka Perović.

Upitana da li je u Srbiji vlast autoritarna i da li su onda odgovarajuće reakcije na takvo stanje protesti i pokušaji političkih promena na takav način, sagovornica Dosije Danasa daje primer spoljnopolitičke pozicije Srbije, koja je negde između istoka i zapada, odnosno upućuje na izostanak jasne perspektive u društvu.

– Mislim da sve to jako utiče na nezadovoljstvo, naročito u mladoj generaciji, da ona perspektivu ne traži ovde, da društvo stari, ostaje prepušteno manje kompetentnim, manje pismenim, i to su poražavajuće tendencije. Postoji u skladu sa tim neko uverenje da neka čvrsta vlast može da zaustavi to rasulo. U savremenom svetu i evropskoj perspektivi morali bismo da odgovorimo jačanjem institucija, a ne jačanjem vlasti pojedinaca. Verujem u sigurnost koju će demokratske institucije uspostaviti – zaključuje Latinka Perović.

Tekst objavljen u specijalnom izdanju Danasa „Dosije Savamala“ 26. juna 2016.