BCSDN: Pandemija korona virusa dovela do krize demokratije na Balkanu 1Foto: EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

Iako su države u borbi protiv pandemije primorane da preduzmu oštrije mere kako bi sprečile širenje zaraze, ograničavajući i neka od garantovanih ljudskih prava, neophodno je one budu srazmerne pretnji zbog koje se uvode i u skladu s međunarodnim standardima i konvencijama, navela je ta mreža 14 nevladinih organizacija.

„Odgovor na pretnju mora biti u skladu s principima demokratije, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava, zbog čega mora biti vremenski ograničen i podvrgnut nadzoru parlamenta. Ipak, mere koje su uvodile vlade balkanskih zemalja nisu uvek prošle ovaj test, pošto su sprečavale građane da uzmu učešće u aktivnostima civilnog društva“, navela je BCSDN.

U analizi BCSDN stoji da su sve balkanske zemlje uvele ograničenja kretanja i okupljanja i mere distanciranja, a da je obim ograničenja slobode kretanja postepeno povećavan kako je u svakoj zemlji rastao broj zaraženih korona virusom.

„Zabrinjava što je dugo trajanje policijskog časa sprečilo terenski rad aktivista iz nevladinog sektora, što je poseban problem za one koji dostavljaju pomoć ranjivim grupama, teško pogođenim krizom“, navodi se u tekstu.

BCSDN navodi da deluje da mere koje je Srbija uvela kako bi sačuvala zdravlje stanovništva, iako izuzetno restriktivne, ispunjavaju uslove postavljene u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, pošto doprinose ispunjenju legitimnog cilja.

„Međutim, izražena je zabrinutost da za primenjene mere nema adekvatnog opravdanja, kao i zbog nejasnog perioda njihovog trajanja“, piše u analizi.

Navodi se da mere uključuju zatvaranje granica, policijski čas i zabranu starijima od 65 godina da izlaze van kuće.

„Predsednik Srbije je optuživan da je proglasio vanredno stanje na kontroverzan način, bez ustavne osnove, na osnovu čega je preuzeo punu kontrolu nad državom, dok je rad parlamenta bio suspendovan zbog pandemije. Grupa aktivista pokrenula je internet peticiju protiv, kako su naveli, predsednikove zloupotrebe moći i smanjivanja osnovnih ljudskih prava“, piše BCSDN.

Ta mreža dodaje da su mnoge države iskoristile vanredne okolnosti nastale zbog pandemije „kao opravdanje za uvođenje cenzure ili drugih neproporcionalnih ograničenja slobode izražavanja i informisanja“.

„Pod izgovorom borbe protiv širenja lažnih vesti koje izazivaju paniku, širom Balkana uvedene su mere koje uključuju kazne i hapšenja, s negativnim posledicama po rad medija i novinara, kao i prava građana na slobodu mišljenja i kritiku na društvenim mrežama“, stoji u tekstu.

Kao negativan primer za Srbiju se navodi ubrzo povučena odluka o centralizovanom objavljivanju informacija u vezi s pandemijom korona virusa koja je predviđala kazne za lokalne medije i osobe koje bi neovlašćeno objavile takvu informaciju.

„U okviru ove odluke, uspostavljen je okvir za sudsko gonjenje nepodesnih novinara, a odmah po njenom usvajanju, došlo je do hapšenja novinarke Ana Lalić. Njoj je određen priotvor od 48 sati zbog sumnje da bi mogla da ponovi zločin ‘objavljivanja tekstova koji izazivaju paniku’, pošto je objavila tekst o radnim uslovima u KC Vojvodine“, navodi se u tekstu.

Iako mediji tokom pandemije imaju ključnu ulogu u poboljšanju znanja i svesti o zdravstvenim pitanjima, i informisanju javnosti o temama povezanim s kriznom situacijom, novinari su u mnogim balkanskim zemljama napadani ili su sprečavani da obavljaju posao, na primer, zabranom prisustva vladinim konferencijama za medije, što ne predstavlja samo direktno kršenje slobode medija, već i prava svih građana na pristup informacijama, navodi BCSDN.

Mreža navodi da je Vlada Srbije, pod izgovorom zaštite novinara od rizika zaraze korona virusom, usvojila meru koja sprečava njihovo prisustvo konferencijama Kriznog štaba za medije i nalaže slanje pitanja putem mejla.

Dodaje se da su „nevladine organizacije reagovale, navodeći da ta mera otvara mogućnost cenzure, arbitrarnog izbora pitanja i izbegavanja odgovora“.

U analizi se navodi da su nezavisni novinari i mediji u Srbiji „dodatno pogođeni u uslovima vanrednog stanja, pošto se, u odsustvu bilo kakve reakcije vlasti, nastavljaju kampanje protiv njih u tabloidima i česti napadi najviših državnih zvaničnika i prorežimskih medija“.

BCSDN piše da, iako određena ljudska prava i slobode mogu biti ograničeni ili suspendovani u ekstremnim vanrednim situacijama, mere kojima se to sprovodi moraju da prođu test javnog interesa.

„Pošto se nekoliko balkanskih vlada opredelilo za praćenje pacijenata zaraženih korona virusom i objavljivanje ličnih podataka, nevladine organizacije su izrazile ozbiljnu zabrinutost zbog mogućnosti stigmatizacije, govora mržnje, čak i linča ljudi čiji su podaci objavljeni“, navodi BCSDN.

U analizi se dodaje da su u nekim zemljama Balkana uvedene promene pravnog okvira, „s mogućim zabrinjavajućim dugoročnim posledicama na građane i civilno društvo“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.