Beograd neće da kaže šta radi da uhapsi radikale

Pravni zastupnik Srbije Saša Obradović navodi u svom izveštaju da je na sastanku sa ministrom pravde Nikolom Selakovićem 20. februara obavešten da će predmet Radete, Jojića i Ostojića biti „iznet pred Vladu na ponovno razmatranje narednih dana, s predlogom da bude prosleđen na dalji redovan postupak nadležnom organu – sudiji Višeg suda u Beogradu“.

Takođe, Obradović ističe da će Vlada Srbije „o nevoljama koje joj je Međunarodni tribunal stvorio u ovom i s njim povezanim predmetom protiv optuženog Vojislava Šešelja, podrobno izvestiti Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija“. On u izveštaju najpre obaveštava Pretresno veće Haškog tribunala da nije dobio ovlašćenje da s njima „podeli poverljive detalje o ozbiljnim problemima s kojima se nadležni organi Republike Srbije suočavaju“ u izvršenju naloga Tribunala za hapšenje i predaju troje optuženih od 19. januara 2015.

Zatim podseća Veće da je 5. marta prošle godine srpska vlada, na osnovu člana 4. stav 3. Zakona o saradnji Srbije i Crne Gore sa Međunarodnim tribunalom „naložila“ Ministarstvu spoljnih poslova da uloži prigovor Tribunalu u odnosu na izvršenje tog naloga.

„Ministar spoljnih poslova je to i učinio svojim poverljivim podneskom, koji je dostavljen uz notu Ambasade 27. marta, a zaveden u Međunarodnom tribunalu 30. marta 2015 godine. Vlada Republike Srbije je potom primila k znanju usmeno izrečenu odluku Pretresnog veća od 30. juna 2015, kojom su razlozi njenog zahteva za odlaganje izvršenja naloga od 19. januara odbijeni kao neopravdani“, piše u izveštaju.

Obradović dalje navodi da je Ministarstvo pravde u međuvremenu sprovelo opsežne konsultacije i, u saradnji s drugim nadležnim organima, izvršilo detaljne bezbednosno-političke procene situacije koja bi nastala izvršenjem hapšenja i predaje troje optuženih.

„Razlozi dosadašnjeg zastoja su poverljivi… Bez obzira šta Pretresno veće misli o razlozima uspostavljanja poverljivosti u tom ili bilo kom drugom slučaju kad su državna dokumenta u pitanju, suvereno je pravo svake države da u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom odredi koje će podatke tretirati kao poverljive. Primat Međunarodnog tribunala nad domaćim sudovima ne znači primat nad celokupnim pravnim sistemom jedne države“, ističe Obradović u svom izveštaju.

Međutim, dodaje da Vlada Srbije „još jednom želi da uveri Pretresno veće da joj nije cilj da štiti optužene od krivičnog gonjenja“, i zaključuje da s obzirom na to da će ovaj predmet narednih dana biti iznet na razmatranje pred Vladu, „novi izveštaj o postignutom napretku u izvršenju naloga dostaviću Pretresnom veću 9. marta 2016. godine“.

Podsetimo, nakon sudske rasprave u vezi sa slučajem radikala, održane 10. februara u Tribunalu, premijer Aleksandar Vučić uputio je Hagu protestno pismo zbog „ponašanja“ Tribunala prema Saši Obradoviću. Tokom te rasprave, sudija Alfons Ori naložio je Obradoviću da izveštaje o tome šta Srbija čini na hapšenju i izručenju Radete, Jojića i Ostojića, podnosi svake dve sedmice, a ne svakog prvog u mesecu kako je ranije bilo dogovoreno.

Optužnica

Haški tribunal optužuje radikale Vjericu Radetu, Petra Jojića i Jovu Ostojića da su dvojicu svedoka koji su sarađivali sa haškim tužilaštvom, pritiskali da svedoče u odbranu lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, te ih primoravali da potpišu lažne izjave, davali im novac i nudili zaposlenje u SRS. Kako se ukazuje u optužnici, ti svedoci su lažno svedočili na jednom od suđenja Šešelju, dajući unapred naučene odgovore koje su dobili od Radete, Jojića i Ostojića. Navodi se da su za to bili plaćani i do 500 evra mesečno, a da su uplate prJojića i Jovu Ostojića