Beograđani pre 20 godina slabo prepoznavali ekološke probleme 1Foto: Arhiva Danasa

„Gotovo svaki peti Beograđanin ne zna da navede nijedan ekološki problem“, preneo je list Danas.

Anketari su često nailazili ne samo na neinformisanost o suštinskim problemima, već i na nepoznavanje značenja pojmova ekologija i ekološki problem.

„Među bolje obaveštenim građanima najzastupljeniji odgovori bili su: zagađenje vazduha i saobraćaj, neuključenost u svetske projekte, loše materijalno stanje i dosadašnja izolacija zemlje kao preduslov, otpaci i prljavština, zagađenje reka i kvalitet vode za piće, mentalitet ljudi, industrija…“, navodi se u tekstu.

Povod za osnivanje ekološke organizacije „Endemit“, kako je preneo list, upravo je bilo širenje znanja o ovoj temi među građanima koji su bili totalno neupućeni. U anketi su zabeleženi odgovori o ekološkim problemima koji upravo potvrđuju motive za njihovo delovanje.

Tako su kao ekološki problemi navođeni pravi biseri – mobilni telefoni, američki naučnici, buba-rusi, kiosci i drugo.

„Rezultati ankete potvrdili su nizak nivo ekološke svesti građana, zbog čega je neophodno učiniti mnogo više na njihovom informisanju i edukaciji“, pisao je Danas.

Sudeći prema njihovom onlajn prisustvu, početkom 2010-ih posustaje rad neprofitne i nevladine organizacije Endemit koja je radila pomenuto istraživanje.

Međutim, od 2000. godine do danas mnogo se toga promenilo u svetu i kod nas, pa se čini da su nam ekološke teme mnogo bliže. U nedostatku novijih istraživanja koja bi bilo zanimljivo porediti, pomenućemo neke od tema koje često izazivaju veliku pažnju javnosti.

Jedan od gorućih problema, koje bi građani sigurno prepoznali, jeste odlaganje otpadnih voda direktno u Savu i Dunav. Ova praksa ističe glavni grad Srbije kao jedini koji svoje nefiltrirane vode ispušta direktno u velike reke i time čini ogromnu štetu za životnu sredinu.

To je česta kritika kako zvaničnika iz EU, tako i domaćih ekoloških pokreta i organizacija, a o čemu je, zahvaljujući izveštavanju medija, upoznata i svetska javnost. Na to se nadovezuju pitanja nerešene kanalizacije u predgrađu.

I pre korone, rafovi beogradskih apoteka sa zaštitnim maskama bili su opustošeni zahvaljujući crvenom alarmu zbog ekstremne zagađenosti vazduha. Beograd je često, poslednjih godina, pozicioniran na samom vrhu liste gradova po ovom neslavnom rekordu, a situacija nije sjajna ni u drugim mestima u Srbiji.

Danas je Beograd daleko od „zelene prestonice“ zbog masovnog betoniranja, koje po običaju prati seča stabala i uklanjanje gradskog zelenila. Čuvena je seča stabala na Ušću i Kalemegdanu na planiranoj trasi nesuđene gondole.

Da je nešto trulo i u „plućima Beograda“ moglo se zaključiti prema planu o brisanju šume sa Košutnjaku na površini većoj od 30 hektara. U različitim građanskim akcijama, međutim, čini se da je makar privremeno „Bitka za Košutnjak“ dobijena.

Šta misle o ekološkim problemima, bilo bi dobro čuti od građana iz opštine Čukarica, koji mesecima ne mogu da dišu od smrada koji se širi iz Topčiderke i Čukaričkog rukavca. Otpadne vode iz fabrika u Rakovici i loša ili nepostojeća kanalizaciona mreža doveli su do taloženja mulja, na čijem je uklanjanju trenutno angažovano preduzeće „Srbijavode“.

Lista problema je, može se reći, beskonačna. Kada bismo pobrojali najveće, ostaju i oni manjeg obima ali nezanemarljivo štetni poput velike buke u pojedinim delovima grada, prenaseljenosti, zaštite biljnog i životinjeskog sveta s akcentom na pse i mačke lutalice, pravilno odlaganje štetnog otpada iz domaćinstva, saobraćaj…

Problema ima, ali nam odgovorni poručuju kako se danas na njima radi više nego ikada ranije. U isto vreme, sve je više zelenih organizacija i ekoloških pokreta građana.

Nekadašnji glavni gradski urbanista Beograda Milutin Folić izjavio je krajem prošle godine za jedan beogradski portal da je u poslednjih pet godina po pitanju ekologije urađeno više nego za predhodnih 30.

Sa druge strane, gradonačelnik je optimistično najavio da se Beograd kandidovao za zelenu prestonicu Evrope 2022. godine, ističući nadu da će u bliskoj budućnosti uspeti da osvoji to prestižno priznanje.

Šta se po pitanju ekologije dešava u Beogradu, Srbiji i svetu, pratite na portalu Danasa gde svakodnevno objavljujemo najnovije informacije!

Izradu sadržaja podržala Ambasada SAD u okviru projekta “Digitalizacija arhive Danasa”. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD.

close
Beograđani pre 20 godina slabo prepoznavali ekološke probleme 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.