"Bitna vitalnost gradova i opština u Srbiji"

Imajući u vidu sve veću učestalost ekstremnih vremenskih događaja, kao što su to bile prošlogodišnje poplave, ali i druge moguće vanredne situacije i njihov potencijalno negativan uticaj na održivi lokalni razvoj, UNDP je za potrebe nacionalnog izveštaja o humanom razvoju („NHDR“) čije objavljivanje se očekuje početkom 2016. godine, sproveo istraživanje i rangiranje gradova i opština u Republici Srbiji po svojevrsnom indeksu vitalnosti. On za cilj ima da ukaže na objektivne indikatore sposobnosti lokalnih zajednica da se pripreme, izbegnu ili adaptiraju na prirodne katastrofe ili druge vanredne okolnosti.

– Naš grad je jedan od 13 gradova i opština u kome će biti sprovedeno istraživanje u dijalogu sa ključnim akterima i subjektima u ovoj oblasti. Drugim rečima, gradski, tj. opštinski štabovi imaju odgovornost i praktična iskustva u prevenciji, planiranju, mapiranju i odgovoru na rizike od prirodnih katastrofa. Danas smo kroz diskusiju, u smislu obaveštenja i razmene iskustava razmotrili dosadašnje aktivnosti Gradskog štaba za vanredne situacije Novog Sada i kroz praktična iskustva identifikovali ključne tačke u zajedničkom delovanju, kao i one koje traže unapređenje i pomoć međunarodnih faktora, poput UN i EU. Akcenat je stavljen na koordinaciju, saradnju i razmenu informacija između različitih subjekata u ovom sistemu, kao i na ulogu u angažovanju lokalnog stanovništva i volontera – rekao je šef Kabineta gradonačelnika Novog Sada Aleksandar Petrović.

Tokom sastanka, rukovodilac istraživanja iz UNDP-a Daniel Varga naglasio je da se ulaganje u sprečavanje i prevenciju više isplati nego trošenje ograničenih sredstava na saniranje šteta nakon što već nastanu, jer kako je naveo, u zavisnosti od tipa prirodne nepogode, nekada je ovaj odnos i veći od 1:7. On je dodao da ograničenost sredstava namenjenih unapređenju vitalnosti lokalnih zajednica mora podrazumevati angažovanje struke i dugoročnu perspektivu u oceni isplativosti.

Sa druge strane, ovo istraživanje je ukazalo i na važnost društvenog kapitala kao neizostavnog aspekta vitalnosti svake lokalne zajednice.

– Odnosi između pojedinaca i grupa, društvene i porodične mreže i inventivnost ljudi u vanrednim situacijama čine mnogo za brzi protok informacija, za obaveštavanje i uzbunjivanje, za pružanje blagovremene podrške onima koji su najugroženiji, za spašavanje ljudi i održavanje kapaciteta za razvoj nakon što nepogoda prođe. Sve ovo čini društveni kapital podjednako važnim aspektom vitalnosti lokalnih zajednica kao što je to infrastruktura ili dostupnost moderne opreme – istakla je Branka Anđelković iz Centra za istraživanje javnih politika, koji sprovodi ovo istraživanje.

Objavljivanje konačnih rezultata istraživanja sa rang-listom gradova i opština rangiranih po indeksu vitalnosti i preporukama za unapređenje spremnosti lokalnih zajednica za vanredne situacije se očekuje u prvom kvartalu 2016. godine.