Bodrožić: Devedesete su izvor svih naših problema 1Foto: Danas/Vi pitate

O dešavanjima i akterima sa kraja prošlog veka, ali o aktuelnim javnim ličnostima sa političke i medijske scene Srbije, govorio je predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić odgovarajući na pitanja čitalaca dnevnog lista „Danas” na Instagramu.

Građane je interesovalo kako ocenjuje ponašanje aktuelne vlasti prema novinarima, kao i to da li su sve češći napadi na novinare odraz nemoći ili demonstracije sile.

„Priroda vlasti u Srbiji je takva da mora da traži neprijatelje u svojoj državi, a i u drugim zemljama u regionu su na vlasti stranke koje su stasale i došle na vlast u ratnim devedesetim. Tako da su te vlasti tako skrojene da moraju da nalaze unutrašnje neprijatelje, da li među političkim oponentima, da li među kritičkom javnošću, a mnogi, naravno, od njih proganjaju slobodne i nezavisne novinare, jer im ne odgovara da bilo ko u zemlji jasno i glasno govori ono što se stvarno dešava. Tako da, ja mislim da je to demokracija moći, a istovremeno, ima toga da ima i nemoći, jer očigledno su nemoćni da naprave demokratsko društvo u kojem je normalan dijalog i u kojem su slobodni i profesionalni mediji podrazumevajući. Ovako, živimo u zarobljenim državama koje moraju da crpe to što imaju ljude koji nisu skovani za demokrate, nego za autokrate”, objasnio je Bodrožić.

Među pitanjima koja su postavljali građani našlo se i jedno o budućnosti Srbije i društva uopšteno, te da li se nazire izlaz iz „decenijskog blata u kom se Srbija nalazi”.

„To što sam već tri decenije na javnoj sceni kao lokalni novinar, a sada i kao predsednik NUNS-a govori da verujem da može da se promeni na bolje i ova država je krenula u boljem pravcu posle 2000. godine. Međutim, mi smo sada zaustavljeni i vraćeni na period pre Petog oktobra po mnogim stvarima. Znači, te krhke demokratske institucije koje su stvorene posle Petog oktobra su, faktički, ponovo uništene i naš dolazak na zelenu granu je ponovo odložen. Nadam se da će ovo društvo imati snage, mada sve manje ima potencijala da može da napravi taj prevrat, da se u narednom periodu konačno reši tog pogubnog nacionalizma koji od kraja osamdesetih jede ovo društvo, državu, naciju. Jednostavno je očigledno poguban po Srbiju i ljude koji žive u Srbiji. Nadam se da će se ljudi, u većini, dozvati pameti, da će razmišljati šire i da će se vratiti nekoj normalnosti, jer ovaj nacionalizam i taj šovinizam, ksenofobija koja je nametnuta od kraja osamdesetih, koja je buknula u najgorem obliku tokom devedesetih, koja se i do dan danas održava kao dominantni diskurs u javnom prostoru, bi trebalo jednom da zamre i da konačno dođemo u neko bolje društvo. Ne gubim nadu i verujem da još uvek, mada smo tanki, ima potencijala koji može da promeni i da Srbiju okrene ka boljem pravcu”, pojašnjava Bodrožić.

Kada su devedesete u pitanju, neretko se može čuti i poređenje sadašnje situacije sa tim periodom, a Bodrožić smatra da su devedesete ipak bile „gore”.

„Gore su uvek devedesete. Devedesete su izvor svih naših problema. Početkom devedesetih je legalizovana pljačka, legalizovana su ubistva, legalizovan je govor mržnje, tako da je to, kao što sam rekao, izvor svih naših i današnjih problema, jer nikad nismo raskrstili sa tom ružnom prošlošću. Naravno, ona se vraća ponovo u nekim, možda drugačijim, oblicima, ali, pošto su mnogi akteri i danas na vlasti koji su i tih godina bili i u vlasti i bili ti zagovornici rata, podela i svega najgoreg, što smo mi koji smo stariji videli tokom devedesetih, nije ni čudo što mnoge stvari podsećaju na devedesete, ali mislim da je ono vreme veoma mračno, da je teško uporedivo sa današnjim vremenom u mnogim stvarima. Opet ponavljam, ne samo na političkoj sceni nego i na medijskoj sceni i dalje su prisutni ljudi koji su i devedesetih širili i zlo i mržnju”, rekao je predsednik NUNS-a.

Bodrožić je ocenio i kao jednu od većih grešaka što posle Petog oktobra nisu sankcionisani i pojedinci koji su i pre toga, a i danas, bili na visokim položajima na javnoj sceni Srbije.

„Očigledno je da su mnoge stvari zaboravljene i da je naše društvo dopustilo da okoreli zločinci, ljudi koji su šikanirali i proganjali druge ljude, i dalje imaju moći i da su potpuno legitimni predstavnici medijske scene, mada bi trebalo da su u dubokom zapećku i da ih nikad više nismo videli. Tu mogu da nabrojim koliko hoćete njih koji su širili zlo devedesetih, a sada su i dalje akteri, urednici i uvaženi gosti novih televizija, kojima se izgleda, to vidim po ovim mlađim novinarima, oprostilo to što su radili. Jednostavno smo kao društvo tu pogrešili, jer nismo tu prošlost u potpunosti rasvetlili i nismo napravili te neke važne stvari posle Petog oktobra da bi ovo društvo ozdravilo i sada nam se to sve vraća. Imamo potpunu ludost na javnoj sceni, političkoj i medijskoj, a i imamo mnogo ljudi koji kreiraju i danas, na taj bolestan način, medijsku scenu kao što su to radili devedesetih godina”, zaključio je Bodrožić.

Kao neizbežno, nametnulo se i pitanje o istrazi ubistva Slavka Ćuruvije, te je građane zanimalo i ko tačno koči istu.

„Dobar deo istrage je obavljen, ali zato što je naknadno rađena, nije mogla da ispuni ono što se očekivalo, jer je prvi uviđaj i ono sve što se dešavalo, od dana ubistva, pa sve do pada Miloševića, učinjeno da se taj slučaj nikad ne rasvetli. Znači, nismo imali odmah dobru istragu i policija u to vreme, jer je država ubila Slavka Ćuruviju, nije ni mogla da istraži samu državu. Kasnije, ovo što se radilo, dosta stvari je istraženo. Međutim, ta duboka država, koja od onda, još uvek postoji, ta omerta koja vlada u toj tajnoj policiji i službama kao što su UDBA, DB i BIA, kako se zove to već, je kočnica da se ceo slučaj rasvetli do kraja. Očigledno da su rešili da nekoliko svojih ljudi prinesu kao žrtvu, ali i dalje, mislim, da taj sistem jednostavno sprečava da se do kraja sve otkrije i da se cela stvar iznese na videlo, a to bi moralo da ima konsekvence na mnoge ljude koji su i dan danas na zvaničnim ili nezvaničnim položajima u toj, takozvanoj, dubokoj državi koja očigledno kod nas, još uvek, dobar deo vlasti ima u rukama”, pojašnjava Bodrožić.

Pandemija virusa korona deluje da je na izmaku, ali pojedine građane i nakon više od godinu dana zanima odakle potreba medijima da svakodnevno izveštavaju o brojevima obolelih i preminulih građana na dnevnom nivou, te da li takvi tekstovi i vesti donose „toliki tiraž ili gledanost”.

„Mi nismo normalna zemlja i kod nas ne postoji normalan odnos ni prema pandemiji. Neke dobre stvari se ubrzo potisnu sa lošim rešenjima, što smo videli u toku pandemije. Bilo bi normalno u normalnoj državi da se saopštavaju cifre o obolelim, a da se ne laže o ciframa broja umrlih i da se na jedan normalan način pristupi opasnosti i da se društvo u takvim situacijama, kada se zlo nadvilo nad svima nama, ne deli. Sada, u svemu mi vidimo problem, zato što je vlast napravila takvu atmosferu da čak i kada je u pravu i kada radi neke stvari koje su normalne i učinkovite u ovakvim vremenima, opet dolaze na tapet zato što je mnogo drugih stvari koje rade, a koje su protivne zdravoj pameti i logici, naročito u vremenu kada je pandemija, kada je opasnost nad svima nama i kada ta bolest ne prepoznaje naše razlike u mišljenju, u boji kože ili u bilo čemu drugom”, istakao je Bodrožić.

Odgovore možete pogledati i na zvaničnom Instagram nalogu Danasa – @danas.rs.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Dnevni list Danas (@danas.rs)

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.