Studije sprovedene u inostranstvu ukazuju da su puste ulice, napušteni i prazni prostori, autobuske stanice, parkovi, nepregledna stepeništa i liftovi najčešća mesta na kojima se dešavaju seksualni napadi na žene. Zato ne čudi što veliki broj žena izbegava određene ulice u svom gradu plašeći se da i same mogu biti napadnute i silovane.

Kako bi žene bile bezbednije u javnom prostoru, važno je razumeti razliku između bezbednosnih pretnji za žene i muškarce i odgovoriti na njihove specifične bezbednosne potrebe. Mnoge zapadne zemlje su uvidele važnost toga, pa su uvele određene mere kako bi unapredile sigurnost i umanjile faktore koji izazivaju osećaj ugroženosti u javnom prostoru. U Montrealu, na primer, bezbednost žena i njihov lični osećaj sigurnosti povećan je tako što žene koje noću same putuju autobusom imaju pravo da ga zaustave i izađu između zvaničnih stanica, tj. bliže svojim domovima. Pored osvetljavanja ulica, uređivanja parkova i poboljšanja gradske infrastrukture, velika pažnja je posvećena i povećanju stepena poverenja u rad policije.

Da se u Srbiji žene osećaju manje bezbedno potvrđuju i istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku sprovedena 2011, 2012, i 2013. godine. Podaci pokazuju da se žene u Srbiji osećaju manje sigurno u odnosu na muškarce u mestu u kome žive, kao i kada hodaju ulicama u svom komšiluku. Kao glavne uzroke nebezbednosti žene navode prvenstveno porast uličnog kriminala i nasilja, potom lošu ekonomsku situaciju i narkomaniju, dok je muškarcima na prvom mestu loša ekonomska situacija, zatim porast uličnog kriminala i nasilja i loš rad državnih organa.

Logično je pretpostaviti da će tragični događaj koji se desio petnaestogodišnjakinji iz Bajmoka dodatno povećati strah i osećaj nesigurnosti u javnom prostoru među ženama i devojčicama. Umesto što politički funkcioneri debatuju o uvođenju smrtne kazne, trebali bi svoju političku odgovornost da usmere ka merama koje će doprineti prevenciji nasilja. Policija bi trebalo da analizira broj i vrstu krivičnih dela koja se dešavaju na javnim mestima, sa posebnim fokusom na to da li su žrtve muškarci ili žene. Pored pola potrebno je analizirati i druge karakteristike koje utiču na bezbednosne potrebe žena i muškaraca, kao što su seksualna orijentacija, etnička pripadnost, socijalni status i uzrast. Jedino na taj način policijska služba može da identifikuje rizična mesta i stekne detaljniji uvid u konkretne situacije koje ugrožavaju bezbednost i stvaraju osećaj nesigurnosti.

Važno je da inicijative koje se tiču bezbednosti ne budu predmet odgovornosti samih žena ili roditelja, nego odgovornost čitave zajednice, a pogotovu onih institucija koje su zadužene da štite bezbednost svih građanki i građana.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP)

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.