Jedan od retkih evropskih gradova koji nije u potpunosti rešio problem sa napuštenim psima i mačkama je Beograd. Iako je bilo nagoveštaja da će to biti brzo učinjeno, izgleda da najveći deo posla tek predstoji.
Za prošlu 2007. godinu iz gradskog budžeta izdvojena je suma od 18 miliona dinara namenjena Savezu za zaštitu životinja. Novac su dobila sva tri udruženja koja su činila Savez, pa je Orka dobila 10 miliona za edukaciju i informisanje građana, Help enimals šest miliona za ishranu pasa u prihvatilištima, a SOS enimals dva miliona za sterilizaciju mačaka lutalica.Ove godine, po svoj prilici, novac će dobiti samo Info centar, odnosno Orka, kao udruženje koje stoji iza njega. Info centru će biti odobreno 15 miliona dinara za edukaciju i informisanje građana u 2008. godini. Postavlje se, međutim, pitanje šta je sa ishranom, vakcinacijom i sterilizacijom životinja? Iz pouzdanih izvora Danas saznaje da postoji plan da se ugovor o saradnji i finansiranju zmeđu grada i Orke potpiše za narednih pet godina.

Grad će podržavati sve dobre programe

Na pitanje kako grad vidi rešenje ovog problema, dr Olivera Vukićević-Radić ispred Sekretarijata za zaštitu životne sredine Beograda kaže da je njoj žao što društva više ne sarađuju, ali da to nije prepreka da grad sarađuje sa njima i da će i dalje dobre programe podržavati u svakom pogledu, pa i finansijski. Privatne veterinarske ambulante koje žele da se uključe u program masovne sterilizacije su dobrodošle. Što se tiče izgradnje azila, u planu je već nekoliko godina, ali je problem u pronalasku odgovarajuće lokacije. Još jedno pitanje sa kojim grad uskoro mora da se suoči je najavljena privatizacija Veterinarske stanice Beograd, a samim tim i Ovče – napominje dr Vukićević-Radić.

Za sve ljubitelje životinja, a i za one koji to nisu, 2006. godina je bila obećavajuća u smislu rešavanja problema pasa i mačaka lutalica na ulicama Beograda. Juna 2006. godine usvojen je Plan masovne sterilizacije napuštenih pasa u objektima prihvatilišta za pse i mačke u Ovči. Ovča je postala centar za sterilizaciju.

Sterilizacija rešenje i za mačke

Dr Galja Zokić, vođa tima veterinara koji se bavi sterilizacijom napuštenih mačaka, tvrdi da je sveobuhvatna sterilizacija uz neophodnu izgradnju gradskog azila jedini način da se reši problem lutalica. „Neophodna je finansijska pomoć grada. Sredstva SOS animalsa su privatne donacije i one ni izbliza ne zadovoljavaju potrebe grada Beograda. Dobro je da postoji Info centar, to nije sporno, ali da li će samo edukacija rešiti problem kada se broj napuštenih životinja bude rapidno povećavao? Ja sada imam preko 100 mačaka na čekanju, ukoliko se one ne sterilišu, sledeće godine biće ih 500“, kaže dr Galja Zokić.

Plan, koji je tada podnela Veterinarska stanica Beograd sa direktorom dr Đorđem Đokićem na čelu bio je detaljan i predviđao je human odnos prema životinjama, preciziran način rada i sređivanje samog objekta koji je bio u katastrofalnom stanju. U planu se navodi da svaka životinja mora da se pregleda na prijemnom odeljenju, određuje se njen klinički status, starost i temperament, a isključivo stari i agresivni psi su predviđeni za eutanaziju. Ostali se, ukoliko je potrebno, leče a zatim sterilišu. Postoperativni tok traje 5-10 dana, posle toga psi se vakcinišu, mikročipuju, zatim udomljavaju ili vraćaju na staništa gde su prvobitno uhvaćeni.
U cilju podrške planu, kao i zbog lakšeg rešavanja zajedničkih problema, decembra 2006. godine Orka, Help animals i SOS animals osnivaju Savez za zaštitu životinja, a zahvaljujući pokojnom gradonačelniku Nenadu Bogdanoviću, 22. decembra 2006. grad odobrava Orki 10 miliona dinara za osnivanje Info centra. Po rečima Kristine Paskaljević, dugogodišnje aktivistkinje za borbu za prava životinja i supruge Gorana Paskaljevića, Bogdanović je jedini koji je uvideo da se masovnim ubijanjem pasa lutalilica, kako se desetinama godina unazad radilo u Beogradu, broj jedinki ne smanjuje. Dao je podršku programu masovne sterilizacije, kao jedinom efikasnom sredstvu, kojim su i zemlje Zapada rešile ovaj problem. Elvir Burazerović, predsednik Orke, postaje i predsednik Saveza uz saglasnost i podršku Gorana Paskaljevića, predsednika SOS animalsa i Zlate Korjenić, predsednice Help animalsa. Početak je bio obećavajući, ali prvi problemi ubrzo isplivavaju.
Dr Tamara Popić u ime Saveza odlazi u Ovču sa ciljem da posle tromesečnog prisustva oceni rad centra i podnese izveštaje Savezu. Ono što je ona videla bilo je poražavajuće. Ovo je deo njenog izveštaja:
„Protokol se u većem delu ne poštuje. Izostaje veterinarski pregled, opservacija, samim tim i klinički status, starost i temperament životinje. Koji su onda kriterijumi za odabir njihove sudbine? Prijemni deo je prljav. Eutanazija se vrši na podu između kaveza. Ostale životinje gledaju i slušaju. Tu gde je uvek buka, nastaje neverovatna tišina. Klinički pregled pre sterilizacije izostaje. Dešava se da se otvaraju već sterilisani psi. Postoperativni deo bi trebalo da bude čist, međutim, o tome nema ni govora. Neophodna je dezinsekcija i dehelminitizacija. Vizita i opservacija ne postoji. Životinje se bude iz anestezije na hladnom i mokrom betonu, u groznici, često i na ulici jer se odmah posle operacije izbacuju. Osoblje je totalno neangažovano uz izgovor da rade koliko su plaćeni.“
Pored izveštaja, dr Popić je na adresu Saveza poslala i gomilu slika koje ilustruju sav užas koji je tamo zatekla. Po rečima Kristine Paskaljević, one su završile u fioci Elvira Burazerovića.
-Umesto da ukaže na probleme u Ovči, Elvir Burazerović je našminkao izveštaje, u javnosti je govorio kako je tamo sve u redu i kako se životinje tretiraju humano. Znate li da polovina sterilisanih životinja ugine od sepse, jer je Ovča leglo zaraze, zatim od gladi, jer se psi izbacuju na nepoznatu teritoriju, gde oslabljeni od anestezije i operacije, često zaraženi štenećakom nisu u stanju da sebi nađu hranu? Znate li da u Ovči ubijaju štence ispod četiri meseca starosti pod izgovorom da su suviše mali za sterilizaciju? To se nigde u svetu ne radi! Oni se najlakše udomljavaju. Ako bi neko društvo za zaštitu životinja i pokušalo da preuzme štence radi udomljavanja, to bi bilo nemoguće jer su oni svi zaraženi štenećakom. Smeštaju ih po 20, 30 u kaveze u totalno nehigijenskim uslovima. Orka umesto da brani životinje, brani Ovču. Kažu, to su samo slike. Mi smo pokrenuli kampanju u javnosti ne bi li se nešto promenilo. Ali sistem se ovde jako teško menja – kaže razočarano Kristina Paskaljević.
U januaru 2008. Help animals i SOS enimals izlaze iz Saveza za zaštitu životinja. Orka tada traži od grada 15 miliona dinara za edukaciju i najavljuje borbu protiv dojučerašnjih partnera – Help animalsu će poslati veterinarske inspekcije na adrese privatnih azila o kojima se brinu. Kristina Paskaljević napominje da „slučaj Ovča“ nije jedini problem oko kojeg su se društva u Savezu sukobila.
-Burazerović se ponašao kao neprikosnoveni vođa. Sve odluke je donosio sam, skupština Saveza nikada nije bila sazivana, a finansijski izveštaj ne postoji, ili ga mi nismo videli. Još jedan bitan podatak – za 15 miliona dinara koliko Elvir traži za svoj Info centar, u privatnim ambulantama možemo sterilisati 3.750 pasa, što je više od polovine trenutnog broja pasa lutalica u gradu – dodaje Kristina.
Elvir Burazerović, međutim, tvrdi da optužbe protiv njega nisu na mestu.