Foto: EPA/ROBIN UTRECHT

Učesnici pretresa razmotrili su rezultate suda, ali pre svega razgovarali o tome kako nastaviti procesuiranje ratnih zločinaca, imajući u vidu nedostanak političke volje u regionu.

Haški tribunal obavio je istorijski posao koji ne bi bio moguć da nije dobio podršku međunarodne zajednice – koja je sad potrebna i njegovim naslednicima, poručio je na pretresu u američkom Kongresu glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc. Posao utvrđivanja odgovornosti sada prelazi na tužilaštva za ratne zločine koja su izložena unutrašnjem pritisku, ističe Bramerc.

„Želim da budem veoma realističan. Svi znamo da ima još puno posla, hiljade istraga su još u toku, 3.000 samo u BiH. I nema alternative nego da se napreduje. Ne verujem da će zajednice žrtava ikada prihvatiti da niko ne odgovara za te slučajeve. Da li će biti lako? Ne. Da li danas postoji politička podrška za napredak u tim slučajevima? Nisam siguran. Vidimo u Hrvatskoj, BiH i Srbiji političke lidere koji nisu puni podrške i pružaju veću pažnju ratnim zločincima koje smatraju herojima a mnogo manje pažnje žrtvama, preživelima, koji zaslužuju mnogo veću pažnju.“

Serž Bramerc ocenjuje da je u regionalnoj saradnji došlo do nazadovanja.

„Politička podrška procesuiranju ratnih zločina danas nije onakva kakva je bila pre nekoliko godina. To znači da je potrebna velika podrška medjunarodne zajednice. Mehanizam za medjunarodne krivične tribunale ima mandat da nastavimo da podržavamo suđenja za ratne zločine. Nastaviću da se sastajem sa kolegama iz regiona, tužiocima, da im pomognem da obave težak posao u teškim okolnostima.“

Nepovoljnu političku klimu u regionu i ignorisanje postojećih dokaza i dokumentacije u Srbiji opisao je Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo, koji je na pretresu učestvovao preko Skajpa. On je izneo utisak da međunarodni partneri ne prenose Srbiji dovoljno jasno da je odugovlačenje u procesiranju ratnih zločina i rasprostranjeno poricanje činjenica dokazanih na sudu – neprihvatljivo.

Kao jedan od primera nespremnosti vlada regiona da procesuiraju ratne zločine na pretresu je pomenut slučaj ubistva braće Bitići, čiji nalogodavci još nisu privedeni pravdi. Kongresmen Eliot Engel iz Njujorka, član Odbora za spoljnu politiku, podsetio je i na izveštaj Fonda za humanitarno pravo o zataškavanju ratnih zločina nad civilima na Kosovu.

„Dok Srbija ne privede pravdi one odgovorne za ove teške zločine. EU ne bi trebalo da odmakne sa procesom prijema Srbije, a SAD treba da dobro razmisle pre nego što unaprede odnose sa Srbijom. Sastao sam se sa predsednikom Vučićem koji mi je lično obećao da će slučaj Bitići biti rešen u roku od mesec dana. To je verovatno bilo pre godinu dana.“

Iljir Bitići ponovio je poziv predsedniku Srbije da reši slučaj ubistva njegove braće.

„Očekujem od predsednika Vučića da ostvari svoje obećanje i da privede počinioce pravdi – ne samo zbog porodice Bitići već zbog svih žrtava zločina. Obećanje je obećanje, to nije igra, on je predsednik, lider, ako neko nešto obeća a ne ostvari, kako će voditi zemlju ka budućnosti? Jedini način, uveren sam da to predsednik Vučić zna, je da se privedu pravdi visoko rangirani zvaničnici.“

Sumirajući učinak i nasleđe Haškog suda, profesorka prava Dajen Orentliker istakla je da je neophodna produžena američka i evropska podrška radu lokalnih sudova i Mehanizmu za međunarodne krivične tribunale. Ona je istakla da tribunali kao što je Haški mogu da imaju duboki i trajni efekat tek kada se na lokalnom nivou zajednice suoče sa prošlošću i okrenu ka pomirenju.