Bubice u uvu za peticu

Profesorka nemačkog jezika koja već godinama drži privatne časove kaže za Danas da je poslednjih nedelja zatrpana porukama sa zadacima koje joj njeni đaci šalju sa kontrolnog ili pismenog, tražeći da im napiše tačne odgovore. Nedavno je od majke jednog od učenika dobila ponudu da pomogne detetu da odgovara na času preko mobilnog telefona, tako što će njene odgovore on čuti preko bežičnih slušalica, a ovaj angažman roditelji su bili spremni da plate.

– Nije to inventivnost učenika, već tehnologija. Učenici nemaju veliko tehnološko znanje kao što ga imaju studenti, ali „bubice“ postaju sve jeftinije i informacije kako se prepisuju sve više dolaze i do srednjoškolaca. Prepisivanje pomoću mobilnog telefona nije ništa novo. Profesori obično odrede pedesetak zadataka iz zbirke i kažu učenicima da će neki od tih biti na kontrolnom. Đaci unapred pripreme i napišu 50 poruka, a onda na kontrolnom samo izdiktiraju koji su to zadaci i neko im pošalje rešenja – kaže za Danas Miodrag Sokić, dugogodišnji profesor matematike u Prvoj beogradskoj gimnaziji i sekretar Foruma beogradskih gimnazija.

Kao još napredniji tehnološki izum Sokić navodi komunikacionu olovku, koju je dovoljno prevući preko teksta. Zahvaljujući bežičnom internetu taj tekst se šalje primaocu, a odgovor, odnosno glas stiže učeniku preko bežičnih slušalica.

– Od 70, 80 mojih kolega za ovakve metode prepisivanja zna možda 10, ali i oni misle da se tako nešto ne dešava na njihovim časovima i da dovoljno obraćaju pažnju. Profesori mogu da se bore protiv prepisivanja do granice vidljivog, ali ukoliko je učeniku mobilni u džepu, to mu daje velike mogućnosti – kaže Sokić.

Direktori nekoliko beogradskih škola sa kojima smo juče razgovarali kažu da se u njihovim školama đaci uglavnom služe „puškicama“ i prepisivanjem od drugova, a mnogi su prvi put čuli za pomenute metode.

Direktorka Sedme gimnazije Ivanka Kovačević kaže za Danas da profesori u toj školi uzimaju od učenika mobilne kada rade pismene i kontrolne i da telefoni stoje na katedri. Ona veruje da se mobilni ne može koristiti za prepisivanje, jer, kako kaže, profesori ne daju zadatke iz zbirki, niti traže od dece da uče lekcije napamet, već im prilikom odgovaranja postavljaju pitanja za razmišljanje i u toj situaciji su nastavnik i učenik „jedan na jedan“. Na naš komentar da učenik i u tom slučaju pomoću bežičnih slušalica može da bude „u vezi“ sa privatnim profesorom, starijim bratom ili sestrom, roditeljima ili nekim odraslim koji može da mu pomogne pri odgovaranju, Kovačevićeva je rekla da nije čula za takve slučajeve i obećala da će „ispitati“ da li se tako nešto događa u njenoj školi.

– Žalosno je i tužno ako se takve stvari dešavaju uz podršku roditelja. Stalno govorim da deca nisu kriva, nego odrasli koji im to dozvoljavaju. Ako nema pravila igre i ako se ona ne poštuju vlada haos. A roditelji ne shvataju da im time čine medveđu uslugu, jer će sutra deca da traže sve više, a roditelji će morati da im to omoguće. A onda je to put u poroke – kaže Slobodan Malušić, specijalista pedagogije i direktor OŠ „Đura Daničić“.

Varanje bez sankcija

Dok se na fakultetima varanje na ispitima preko „bubica“ sankcioniše zabranom izlaska na ispit najmanje godinu dana, pa čak i izbacivanjem sa fakulteta, u školama se ovakvi prekršaji uglavnom završavaju bez težih posledica. Sagovornici Danasa ukazuju da zakoni i podzakonski akti ne prepoznaju prepisivanje kao prekršaj, pa učenici koji budu uhvaćeni u prepisivanju ili dobijaju jedinicu ili im se kontrolni ili pismeni rad oduzima, a oni se ispituju usmeno. Za teže slučajeve škola pokreće disciplinski postupak protiv učenika, koji se završava ukorom i smanjenom ocenom iz vladanja.