Kalemegdan, Donji grad:

 

18:00 Otvaranje vrata

 

19:30 Ghost

 

21:00 IRON MAIDEN

1981 – (6. septembar, Hipodrom) Mejdeni su svirali pred 30.000 ljudi na dvodnevnom festivalu „Svi marš na ples“. Nastupili su maltene kao predgrupa Bijelom dugmetu. Stiv Haris je u svom dnevniku opisao, između ostalog, taj nastup: „Kada smo stigli, čudilo me je kako nas već nisu uhapsili i bacili u tamnicu! Čuo sam da se to ovde često dešava. Nisam mogao da verujem kada sam video binu – pa to su obične spojene daske! Bina nema krov, pa ako bude kiše, verovatno će sve eksplodirati. Očigledno, ovde ne dolaze strani bendovi. Posle koncerta su nam rekli da u Jugoslaviji nedeljom nijedna kafana ne radi posle 22.30. Baš smo popizdeli. Kakva zemlja!“

1984 – (18. avgust, Sajam) U punoj Hali 1 Mejdeni su promovisali svoj verovatno najbolji album „Powerslave“. Zbog neopisive gužve razbijen je jedan od staklenih „zidova“ sajamske hale. Atrakcija koncerta je bila maskota Edi, visok tri metra, koji se pojavio na sceni u „ulozi“ mumije.

1986 – (10. septembar, Hala „Pionir“) Beograd im je bio prva stanica na turneji „Somewhere in time“, pa su pošteno otprašili koncert, a bar dva dana posle svima je zujalo u ušima. Kako se novi album pojavio tek nekoliko dana uoči turneje, a to je bilo vreme bez interneta, beogradska publika znala je samo pesmu „Wasted years“, prvi singl, koji je već osvojio titulu Hita nedelje Beograda 202. Bend je po dolasku primio zlatne ploče od Jugotona.

2007 – (14. mart, Sajam) Povratak u Srbiju posle dve decenije. U Beograd su stigli sopstvenim avionom – u pitanju je boing 757 nazvan „Ed Force One“, kojim tokom turneja pilotira pevač Brus Dikinson, prevozeći bend, crew i probrane fanove. Brus je na Sajmu ispričao priču o našem kontroloru letenja koji mu je u šali rekao da ga neće pustiti da sleti na beogradski aerodrom, ako ne obeća da će odsvirati – ''Wrathchild'', pesmu s njihovog drugog albuma ''Killers''.

2009 (8. februar, Arena) Još jednom u karijeri turneju su počeli iz Beograda. Ovaj put drugi deo ture „Somewhere back in time“, na kojoj su svirali stvari iz „zlatne ere“ benda (1980 – 1988), sa scenografijom. To je te godine bio jedini njihov koncert u Evropi. Povodom svirke u Beogradu osnivač benda Stiv Haris rekao je: „Posetili smo Beograd u martu 2007. godine posle 20 godina i imali smo fantastičan koncert. Došli su fanovi iz celog regiona koji je poslednjih nekoliko godina bio dosta turbulentan i atmosfera je bila neverovatna. Tada smo obećali da ćemo se vratiti u Beograd i da fanovi neće ponovo čekati na nas 20 godina.“

2014 – (17. jun, Kalemegdan) „Maiden England“ turneja je replika istoimenog koncertnog videa iz 1988, snimljenog na turi koja je pratila album „Seventh Son Of A Seventh Son“. Ovo je njihova treća „histori“ turneja, na kojima sviraju pesme iz pojedinih razdoblja svoje karijere.

Dragoljub Petrović: MEJDEN RELIGIJA

U Čileu, celoj Južnoj Americi, kao i u Skandinaviji postoji neka vrsta „Mejden religije“. Jedan sveštenik u Brazilu drži propovedi o smislu tekstova njihovih pesama. Na telu ima 162 tetovaže vezane za grupu i smatra sebe njihovim najvećim fanom na svetu. Vernici ga zovu „otac Iron Maiden“. Čak je i sinu dao ime Stiv Haris, po basisti i osnivaču benda.

Nije isključeno da i u Srbiji ima sličnih „ludaka“ – znam jednog koji u svom telefonskom broju ima tri šestice, poznajem „frika“ koji se za kolumnu slikao u majici sa groznim Edijem, maskotom benda, a Mejdeni su valjda jedini bend oko koga će se složiti naprednjaci i demokrate. Bar dvojica – i Dragan Šormaz (SNS) i Vladimir Todorić (DS) veliki su fanovi Mejdena. Koji su, opet, pre tri nedelje poslužili Zoranu Kesiću i „njuzovcima“ da opišu šta Srbi treba da rade da bi se spasli poplava. „Što bi Mejdeni rekli, bež'te ljudi u brda“ – rekao je Kesić u emisiji „24 minuta“, aludirajući na pesmu „Run to the hills“.

– Kako ti iz fine porodice, u kojoj ima i popova, a slušaš Mejdene, sataniste – nešto je što vas prati kroz ceo život od kada se pojavite sa majicom „Live after death“ u školi i ekspresno bivate poslati kod direktorke na raport. Koja odmah po lociranju problema od sekretarice zatraži da joj donese šećer i vodu, kao i da pozove profesora istorije ne bi li joj objasnio „šta ovaj magarac nosi na časovima“.

Kad kažiprstom i malim prstom napraviš đavolčića, znak raspoznavanja svetskih metalaca – to je tek stvaralo šok u srpskoj sredini vazda naviknutoj da ili salutiraš pesnicom ko partizan ili moraš da se teatralno krstiš u tramvaju koji skreće kraj Markove crkve. Taj znak je, u stvari, patentirao legendarni pevač Roni Džejms Dio, čiji su baba i deda bili toliko religiozni i sujeverni da su tim gestom „rasterivali“ one koji bacaju „urokljive oči“. Danas je „đavolčić“ samo štos. Istina, ne znamo šta o tome misli vladika Amfilohije.

Ikonografija Mejdena je znak raspoznavanja – u Egiptu, usred neke favele, presrešće vas razdragani prodavac papirusa, smatrajući da ste njegov sabrat, „serbian brother“, čim nosite Edija na majici. Mejden religija je prodrla svuda. Brus Dikinson je pričao da, kada su imali koncerte u nekim „slepim crevima“ zemaljske kugle, nije mogao da veruje kakva ih je euforija dočekivala.

– To je kao da dođeš u neko pleme izolovano od civilizacije, a oni vam traže autogram i kažu: „Fear of the Dark“! Kako da ne znam, to je moj omiljeni album – pričao je Brus posle prve svirke u Kostariki.

Fanovi „Mejdena“ su jedna velika porodica u kojoj svi dele jednu stvar. Zbog te familijarnosti, valjda, Iron Maiden traju tako dugo.

Zato večeras – bež'te ljudi na Kalemegdan! U tu masu sigurno neće zabasati Ivica Dačić i objasniti Harisu i drugovima da kale znači brdo. A da Iron znači ironija, dok je Maiden – skraćenica od Megatrend. Bićete bar na tri sata zaštićeni od virusa. Istina, možda će vas Vučić optužiti da na njega bacate „urokljive reči“.

Zoran Panović: TROOPER

Na prošlogodišnjem Beer Festu, koji je ujedno i najveći ex-YU rock festival, Velika Britanija je postala prva država koja ima specijalizovani štand. Maltene kao na Sajmu knjiga. U rezidenciji britanskog ambasadora tom prilikom su zvanično predstavljeni pivski brendovi ove zemlje.

Moj favorit je očaravajući „Trooper“. To je oficijelno lager pivo (4,8 alkohola) najvećeg hevi metal benda na svetu Iron Maiden, izbačeno prošle godine na tržište pred početak njihove turneje „Maiden England World Tour“. Zahvaljujući jednom torijevcu, fanu Maidena, pije se u baru The Strangers Donjeg doma britanskog parlamenta.

Brus Dikinson, frontmen Maidena, odigrao je značajnu ulogu u razvoju novog jedinstvenog ukusa piva, ujedno i novog brenda pivare Robinsons iz Stokporta. Jedan od ključnih elemenata svakog Iron Maiden koncerta je Dikinsonova tačka s britanskom zastavom na pozornici, prilikom izvođenja jednog od njihovih najvećih hitova – The Trooper, koji je napisao guru benda Stiv Haris. Robinsoni su stvorili gotovo alhemijsku kombinaciju ukusa i sastojaka koja je nazvana Trooper. Oduševljen sam – rekao je Bruce Dickinson, inače veliki pivopija.

The Trooper je sa albuma Piece of Mind (1983). Pesma je, kao i mnoge iz Maiden opusa, inspirisana ratom, tačnije novelom lorda Alfreda Tenisona čija je tema učešće engleske lake konjice u borbi kod Balaklave 1854, u tursko-ruskom Krimskom ratu. Englezi su se tada sa Francuzima borili na strani Turaka.

Danas, kad se toliko razglaba o krizi prosvete u Srbiji, nije zgoreg ukazati na činjenicu da su Maideni za decu i omladinu jedan od najboljih alternativnih sistema obrazovanja. Za stvaranje nivoa opšte kulture i možda još bitnije – osećaja slobode.

Evo još nekoliko preporuka: „Ime ruže“ Umberta Eka krije se u Sing Of The Cross. Hasklijevim romanom „Vrli novi svet“ nadahnuta je, meni omiljena Maiden stvar, Brave New World. Poginule argentinske vojnike sa Foklanda naći ćete u Como estas Amigo, a Edgara Alana Poa u Murders In The Rue Morgue. Govorom Vinstona Čerčila počinje Aces High („Borićemo se na morima, borićemo se na plažama, poljima… i nikada se nećemo predati“).

Na etiketi piva Trooper nalazi se Edi – maskota Maidena u tradicionalnoj engleskoj vojničkoj uniformi. Edi je putnik kroz vreme i prostor. Njegov tvorac Derek Rigs je inspiraciju za ovu ikonu pop kulture dobio videvši negde trulu glavu američkog vojnika na vijetnamskom tenku.

Iako će većina fanova sigurno reći da je najuspeliji Edi onaj u ulozi faraona sa albuma Powerslave (1986), za mene je najelegantniji Edi kao drvo sa albuma Fear Of The Dark (1992).

Zamislite da je hrast na Savincu takav. Obišao bi ga auto-put u širokom luku. I bez intervencije Velje Ilića.

Švedski Ghost nastupa kao predgrupa: Zabranjeni „demonski“ bend

U Americi je njihova muzika zabranjena u svim udarnim terminima. Radi se o švedskom bendu Ghost, koji večeras nastupa kao predgrupa Mejdenima. Sem sa dva kvalitetna albuma koji više vuku na retro-rok nego na čist metal, popularnost su osigurali atraktivnim živim nastupima, kao i misterioznim izgledom. Pevač Papa Emeritus, s licem ofarbanim poput kostura i obrnutim krstom na mitri, parodija je na papu, a i ostali članovi kriju se iza crnih demonskih mantija, maski i kapuljača. Pevač Papa Emeritus ujedno predstavlja i maskotu grupe. „On je poput Edija iz Ajron Mejdena. Samo što Edi ne peva“, izjavili su jednom prilikom.

I imidž i tekstualna tematike ovog mističnog benda kriju antihrišćanska uverenja, ali se više čini da oni prave parodiju na blek metal tekstualizaciju i ikonografiju koju gaje njihovi zemljaci i skandinavski susedi. „Prvi album je opisivao dolazak Đavola na Zemlju, na način koji je opisan u Bibliji. Nešto kao biblijski smak sveta. Naš drugi album govori o prisustvu Đavola i Antihrista među nama“ – kažu članovi benda koji svoje identitete čuvaju u tajnosti, a njihova prava imena nisu objavljena od kada su osnovani pre šest godina, što im, kako kažu, povremeno pravi probleme kada ulaze u bekstejdž pred svirku. Muzika im je interesantna mešavina Blue Öyster Cult, The Animals, The Kinks, Queen, Slade, Black Sabbath i Deep Purple.

close
Čelična devica šesti put među Srbima 1

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.