Na to se naravno nadovezuju naše specifičnosti koje mirišu na povratak pristupu iz 90-tih i ne mislim da će se to tako brzo rešiti, rekao je Dragan Janjić, potpredsednik NUNS i glavni i odgovorni urednik novinske agencije Beta, u emisiji Centrifuga koja se ekskluzivno emituje na sajtu Danasa.

Intervju: Dragan Janjić
Glavni i odgovorni urednik Novinske agencije BETA

Danas je celokupno novinarstvo u centrifugi, menjaju se principi, menja se pristup u novinarstvu koje je na svetskom nivou u velikoj i ozbiljnoj tranziciji . Na to se naravno nadovezuju naše specifičnosti koje mirišu na povratak pristupu iz 90-tih i ne mislim da će se to tako brzo rešiti, rekao je Dragan Janjić glavni i odgovorni urednik Novinske agencije BETA.

Ima li nade da će se situacija u kakvoj se novinarstvo danas nalazi pormeniti na bolje?

Ne mislim da će to tako brzo da se desi. Ne milsim da će se pre svega rešiti globalna pitanja vezana za novinarstvo koje potpuno prelazi na društvene mreže, na internet i razne platforme koje zahtevaju novi pristup i definisanje novih pravila koja bi zaštitila integritet ljudi I obebzedila istinite I blagovremene informacije što je jeste osnovni cilj novinarstva I treba da ostane osnovni cilj. Taj cilj je malo poljuljan jer je u opštoj kakofoniji koju sada imamo, vrlo teško uspostavljati neke kriterijume koji bi doneli kvalitet u smislu ozbiljnosti, relevantnosti sadržaja, proverljivosti i sl. Najmanje dvesta godina svet je brusio novinarska pravila sa ciljem da zaštiti javnost od laži i podmetanja ali to se nikada nije uspelo do kraja ali su postojali mehanizmi koji su bili neka brana na koju smo se mogli osloniti. Danas ne možete kontrolisati medije u tom smislu da se poštuju opšta pravila novinarske profesije, danas je to vrlo teško.

Šta je danas vest?

Nekada je bilo važno nasloviti vest da privuče pažnju ali i da odražava sadržaj. Međutim, danas sve češće imate vesti na internet platformama primera radi – Otvorila je frižider i nećete verovati šta je našla unutra – i taj naslov je postavjen samo sa jednim ciljem – da kliknete na tu vest. To je prevara u stvari, a danas eto i prevara može da bude vest. Naravno ja mislim da su ozbiljne vesti i ozbiljni sadržaji jako potrebni čovečanstvu jer nije novinarstvo slučajno nastalo. Moraćemo da se krećemo u pravcu koji će nas zaštiti od lažnih vesti i obezbediti nešto što se zove društveni dijalog koga sada nemamo. Danas je vest šta je neko nešto skandalozno uradio, da li je neki političar pao niz stepenice…a sve ređe je vest neka ozbiljna rasprava o nekoj društvenoj pojavi.

U masi različitih načina interpretacije jedne te iste vesti, kako čitalac zapravo dobija pravu sliku o nekoj vesti?

To je zapravo jednostavno. Samo počnete da razmišljate svojom glavom. Dakle ako vam jedna list kaže da će Putin ili Tramp da urade to i to a oni ne urade to, da se desio državni udar a državnog udara nije bilo, neka elementarna logika vam nalaže da onda više to ne kupujete i ne čitate jer vam ne emituje tačne vesti. Međutim na tržištu se sve drugačije događa. I dakle nije odgovornost samo na građanima, odgovornost je na eliti jer mi imamo elitu koja forsira tabloide ovih sadržaja o kojima sam govorio. Elitu koja o novinarima i urednicima tabloida ima visoko mišljenje, a istovremeno za izdaju optužuje sve ostale koje smatra svojim oponentima. I tako građani koji nemaju vremena, koji jednostavno nisu na to navikli ili koji nemaju ni znanja da se podrobnije i iz više izvora informišu, jednostavno konzumiraju tako gotovu stvar koja im se servira.

Ceo intervju možete pogledati na snimku: