Crkva da se prilagodi univerzitetskim propisima 1Foto: Medija centar Beograd

Ukoliko u ovom obliku bude usvojen Predlog izmena zakona o visokom obrazovanju, to će imati dalekosežne posledice po autonomiju univerziteta.

Predložena rešenja koja se tiču blagoslova crkvenih organa za zapošljavanje nastavnika i upis studenata na visokoškolske ustanove koje ostvaruju studijske programe u oblasti teologije, nisu u saglasnosti sa Ustavom Srbije, a njima se, između ostalog, krši niz individualnih prava – na rad, obrazovanje, slobodnu naučne misli, pa i pravo na pravično suđenje. To su ocenili predstavnici Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) na današnjoj konferenciji za medije, najavljujući da će, ako ovaj predlog bude usvojen, pokrenuti pitanje ustavnosti pomenutih zakonskih rešenja.

Miodrag Jovanović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, napominje da odredbe Zakona o crkvama i verskim zajednicama kažu da su verske institucije uključene u sistem obrazovanja dužne da poštuju propise koji važe u tom sistemu.

U konkretnom odnosu Univerziteta u Beogradu i Pravoslavno bogoslovskog fakulteta, propisi jasno ukazuju da autonomija univerziteta ima prednost nad autonomijom crkve i jedino se visokoškolske ustanove crkava i verskih zajednica mogu prilagođavati univerzitetskim pravilima, a ne obrnuto.

– Izlaz je da se sve odredbe brišu iz Predloga izmena Zakona o visokom obrazovanju, jer su u suštinskom smislu neusaglašene sa Ustavom. Druga mogućnost koja prozilazi iz svih postojećih zakona je da PBF, ako ne želi da funkcioniše po propisima koji važe za institucije visokog obrazovanja, egzistira van tog okvira. Insistirati da budete deo tog univerzitetskog okvira, a da imate jednu vrstu paralelnog sistema kroz model blagoslova je na sve moguće načine neodrživo, ako hoćemo da ozbiljno pričamo u autonomiji univerziteta – ocenio je Jovanović i dodao da postoji dobar temelj da se osporava ustavosti ovakvog rešenja.

Osvrćući se na obrazloženje u Predlogu zakona u kome se pravi paralela sa programima za potrebe policijskog odnosno vojnog obrazovanja, za koje su uvažene posebnosti, Jovanović je podsetio da su Kriminalističko-policijski univerzitet i Univerzitet odbrane zasebne visokoškolske ustanove koje nemaju veze sa Beogradskim, niti bilo kojim drugim državnim univerzitetom.

Vladan Čokić, naučni savetnik na Institutu za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu, kaže da je tokom javne rasprave njegovo pitanje upućeno Ministarstvo prosvete ostalo bez odgovora, a ono glasi: šta će se desiti ako Lekarska komora zatraži da postavlja profesore Medicinskog fakulteta ili Advokatska komora profesore Pravnog fakulteta, jer su to isto udruženja kao i crkva.

On je zamerio Ministarstvu zbog kratkog roka za javnu raspravu, kao i zbog toga što nijedan predlog desetak visokoškolskih ustanova, uključujući i Odbor za visoko obrazovanje SANU, nije prihvaćen.

– Ono što dalje sledi je cenzura naučnoistraživačkog rada jer će neki državni službenik proceniti u partijskom kružooku da se time ugrožava državna bezbednost ili državni interes. Jedinstavno, doći će i reći ovo ne smete da pričate – kazao je Čokić.

Vladica Cvetković, profesor Rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu, je kazao da se izmenama zakona ne rešava nijedan od ključnih problema u visokom obrazovanju, već se „pravi krpež u sređivanju odnosa države i crkve“.

– To je potkusurivanje preko leđa akademske zajednice i usput se perfidno ubacuje neki novi politički uticaj za budućnost, kao da nam je ovog malo. To je otvaranje vrata za neke nus pojave koje će se ubrzo videti. Jedna od takvih stvari nam se dogodila sa izborom nove uprave Univerziteta u Beogradu – rekao je Cvetković.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.