Da li za doručak želiš pšeničnu kašu ili divlje kruške sa medom? 1

Neolit, ili mlađe kameno doba period je u ljudskoj prošlosti kad ljudi po prvi put pripitomljavaju biljke i životinje, te se u njihovoj ishrani sada redovno nalaze, pored ulovljenih divljih životinja i sakupljenih divljih plodova i pšenica, ječam i proso, ali i domaća koza, ovca, svinja i goveče.

Ovo omogućava veći izbor hrane, tako da je verovatno nekad u neolitskoj Vinči upitano „Da li za doručak želiš pšeničnu kašu ili divlje kruške sa medom?“.

To znamo po ostacima životinjskih kostiju koje su iskopavane na lokalitetu, ali i po nalazima ugljenisanih ostataka biljaka, od zrna pšenice, ugljenisanih celih plodova divlje kruške, pa do nalaza ugljenisanih semenkica divlje jagode!

Takođe, analize sadržaja keramičkih posuda tj. lipida koje su kuvanjem namirnica dospeli u zidove posuda znamo da se u tim posudama krčkalo i čuvalo, recimo, mleko i med.

U neolitu se ljudi po prvi put duže nastanjuju na jednom mestu i grade kuće i naselja sa namerom da duže tu žive. Zato, možemo biti sigurni da se početkom formiranja naselja u Vinči sigurno ponekad izgovorilo „Jao ne! Ne oni da sadgrade kuću pored nas, jako su glasni i bučni!“.

Život je na ovom mestu tokom neolita trajao neprekidno nekih 800 godina, i to od oko 5300. do oko 4500. godine pre nove ere.

Značaj ovog kontinuiteta u životu je od velike važnosti za arheologe, i to je jedna odlika koje Vinču čine jako bitnom za proučavanje praistorije.

Jer kroz naselje koje traje neprekidno generacijama možemo sa velikom rezolucijom da proučavamo promene koje se dešavaju u jednom društvu, njegovim običajima, ali i promenama u materijalnoj kulturi koje nastaju kao posledica promene običaja, mode ili ukusa u praistoriji.

Ljudi su u Vinči živeli u pravougaonim kućama, sagrađenim od drvene konstrukcije, gde su zidovi isprepletani prućem i oblepljeni blatom.

Neretko nalazimo premaze maltera na spoljnim stranama kuća, pa znamo da su vodili računa o izgledu njihovih nekretnina.

Kuće su imale nekoliko prostorija, i po pravilu barem po jednu peć unutar kuće. Orijentacija kuća je ista tokom svih osam vekova trajanja naselja, i to širom stranom ka severo-istoku.

Kuće su poređane u redove, sa jako malim slobodnim prostorom između njih – do oko metar ili metar i po, što nam govori o organizaciji naselja.

Naime, tu nije bilo dovoljno prostora za baštu ili okućnicu, kao ni za držanje domaćih životinja u neposrednoj okolini kuće.

Ovako koncentrisane kuće formirale su i prave zone komunikacije između njih – jer ne možemo baš govoriti o pravim ulicama u ovom periodu.

Ovakva gusta naseljenost u istraženom delu lokaliteta nam govori da je tu kvadrat bio na ceni i da se radi o pretpostavljenom centralnom delu nalazišta.

Ekonomski deo, sa stokom, verovatno se nalazio na obodu naselja.

A gde je to?

Geoarheološkim bušenjima koje su arheolozi sprovodili godinama ustanovljeno je generalno rasprostiranje arheoloških slojeva i njihova debljina.

Lokalitet se prostire na oko 12 hektara površine, odmah ispod savremenog naselja Vinča, na teritoriji opštine Grocka. Da li je ovo bilo maksimalno rasprostiranje naselja i u praistoriji? Ne, nije.

Naselje je tokom života u neolitu bilo mnogo veće.

Koliko?

Ne znamo, niti možemo sa preciznošću tvrditi.

Naime, u jednom trenutku u prošlosti, nakon što je život na ovom mestu u praistoriji prestao da postoji, Dunav se svojim meandriranjem približio lokalitetu i počeo da ga potkopava.

Visoke vode Dunava erodirale su visoku terasu na kojoj se nalazi lokalitet i time ga uništavale. Na ovaj način, nama nepoznati deo lokalitet je nestao u vodama Dunava.

Danas možemo samo da pretpostavimo veličinu praistorijskog naselja u svom punom cvatu, ali sve upućuje na to da nam je danas ostalo manje od pola lokaliteta.

Negde sa početka XX veka, meštani sela Vinča nalazili su neolitske predmete na obali Dunava – keramičke posude i figurine i odneli ih u Narodni muzej.

Upravnik tj. čuvar Narodnog muzeja u tom trenutku bio je Miloje Vasić, prvi školovani srpski arheolog.

On je odmah prepoznao značaj nalaza koji su došli u Narodni muzej i 1908. organizovao prva sistematska iskopavanja lokaliteta u Vinči.

Par godina kasnije publikuje rezultate svojih radova koji odmah privlače pažnju svetske stručne, ali i šire javnosti.

Pun naziv lokaliteta u Vinči je Vinča – Belo brdo – ovaj naziv dobija od lokalnih alasa, koji ovo mesto zovu Belo brdo jer zbog svoje svetle, beličaste boje se lako prepoznaje sa vode.

Od ovog perioda Vinča daje svoje ime i celoj neolitskoj kulturi koja se rasprostire na centralnom Balkanu u srednjem i kasnom neolitu.

Iskopavanja Miloja Vasića sa manjim i većim prekidima trajala su do 1932. godine.

Ali značaj i izazov koji Vinča predstavlja za shvatanje prošlosti nisu jenjavali.

Godine 1978. terenska istraživanja u Vinči su obnovljena i trajala su do 1984. Fokus ovih istraživanja bili su slojevi koji potiču iz perioda posle neolita, a terenskim radom su rukovodili Gordana Marjanović Vujović na delu nalazišta na kom se nalazi srednjevekovna nekropola, i akademici Nikola Tasić, Milutin Garašanin i Dragoslav Srejović na praistorijskom delu lokaliteta.

Od 1998. godine terenska istraživanja Vinče su pod rukovodstvom profesora Nenada Tasića sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Danas na lokalitetu u Vinči postoji muzej posvećen nalazištu u kom su izloženi originalni nalazi koji potiču sa iskopavanja iz 1980-ih i 2000-ih godina. Muzej je sastavni deo Muzeja grada Beograda i sezonski je otvoren u periodu od aprila do oktobra.

Autorka je dipl. arheološkinja, doktorantkinja, saradnica Vinča projekta

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.