Foto: Wikimedia

Ovaj dan obeležava se u Srbiji neradno od 2012. godine, prema odredbama Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji. Jedini način obeležavanja ovog istorijskog dana bio je od 2005. godine na prvom času u školama svakog 11. novembra.

Kao simbol Dana primirja u Prvom svetskom ratu nosi se Natalijina ramonda, endemska vrsta koja obitava na prostoru centralnog Balkana. Takođe iznad cveta nalazi se traka albanske spomenice u znak sećanja na povlačenje srpske vojske preko Albanije i velike srpske gubitke i muke. Natalijin cvet je pronašao doktor Sava Petrović u okolini Niša 1884. godine i proučavajući ga zajedno sa Josipom Pančićem nadenuo mu ime po kraljici Nataliji.

Dan primirja se obeležava u Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, Belgiji, Novom Zelandu. Pod imenom Dan sećanja se obeležava u zemljama Komonvelta, a pod imenom Dan veterana u SAD. U čast pobede Britanci i građani država Komonvelta ističu značke u obliku cveta bulke, i zovu ovaj dan i Dan makova, kao cveta koji je prvi nikao u Flandriji.

U Rusiji, gde se ističe georgijevska lenta, narandžasto-crna traka preuzeta sa Ordena svetog Đorđa, koja se u Rusiji nosi povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu.

Prvi svetski rat u Srbiji

Nakon previranja posle sarajevskog atentata i nedopuštanja Kraljevine Srbije da austrougarski istražitelji dođu u Beograd, austrougarska carevina je 23. jula 1914. poslala ultimatum Srbiji od deset tačaka. Srbija je taj ultimatum odbila, ne prihvatajući šestu tačku i naredila opštu mobilizaciju i time je nastupila velika golgota srpskog naroda.

Austrougarska započela je svoj napad na Srbiju sredinom avgusta 1914. godine sa Save i Drine i komandnih centara u Sremskoj Mitrovici i Tuzli. Bitka na Ceru započela je 12. avgusta i na njoj je srpska vojska donela prvu pobedu saveznicima. Kako bi olakšala položaj svoje vojske, Rusija je zatražila od Srbije ofanzivu preko Drine i u Sremu, međutim zbog velikih gubitaka one su obustavljene.

Važno je spomenuti zapis austrougarskog zapovednika u Sremu Alfreda Krausa, o srpskoj vojsci u tom periodu: „Upoznali smo Srbe kao valjane neprijatelje. Ja sam ih smatrao i smatram ih i sada kao vojnički najjače od svih naših neprijatelja… Oni su našim trupama zadavali mnogo više teškoća no Rusi, Rumuni i Italijani.“

Druga austrougarska ofanziva bila je postojanija i mnogo organizovanija. U najvećem rasulu vojske za komandanta prve armije postavljen je Živojin Mišić. Mišićev prvobitni uspeh u Velikom ratu usledio je veoma brzo kada je kod Milanovca vojsci stiglo naoružanje. Važno je spomenuti i vod od 1.300 mladih kaplara koji su nedostatku vojnog kadra poslani na front. Zanimljivo sa ovim je i to što su ovi mladići dolazili iz evropskih država, sa stranih fakulteta da ratuju za otadžbinu. Postoje zapisi da su mladići dolazili i iz Amerike. Srpska kontra ofanziva kraće 20. novembra, a Kolubarska bitka se uzima kao najsjajnija pobeda srpske vojske u Prvom svetksom ratu.

Iduće godine na ofanzivu predvođenu Augustom fon Makenzenom Kraljevina Srbija nije bila spremna da odgovori. Odlučeno je da se vojska povuče, a “za čast Beograda i otadžbine” ostavljen je odred sa majorom Dragutinom Gavrilovićem na čelu. Uz velike poteškoće i uključivanja Bugarske u Veliki rat na strani Centralnih sila, srpska vojska biva primorana da krene put Albanije. Nakon albanske gologte vojska dospeva na Krf, a ni teško bolesni na ostrvo Vido. Pre dolaska na ova ostrva drenaža je obavljana na ostrvu Lazaret blizu Krfa i Vida.

Na Krfu srpska vojska je ostavila utiske takve da se govori kako nijedna grančica masline nije polomljena i kako nijedna pomorandža nije uzeta bez pitanja tokom boravka na ostrvu. Krfljani su od svojih gostiju preuzeli reči “hvala”, “glava”, “dobro” i usvojili ih u svom govoru. Pesmom “Plava grobnica” mladi srpski pesnik Milutin Bojić opisao je boravak vojske na Krfu i sahranjivanju srpskih vojnika u vode Jonskog mora, jer na kopnu više nije bilo mesta.

Naredne godine kreće ofanziva i formira se Solunski front, srpska vojska je nezadrživo napredovala sve do 1. novembra 1918. kada je oslobođen Beograd, a zatim dalje u oslobađanje teritorija nove južnoslovenske domovine.

Srbija je izgubila oko 26 odsto stanovništva u Velikom ratu i to polovinu radno sposobnih muškaraca. Od tifusa je obolelo oko million stanovnika i većina je i podlegla bolesti.

Obeležavanje Dana primirja

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Srbije Zoran Đorđević predvodiće, uz pune vojne i državne  počasti, centralnu državnu ceremoniju polaganja venaca i odavanja počasti u subotu, 11. novembra, u 11 časova, kod spomen-kosturnice branilaca na Novo groblju. Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u čitavom svetu državnim manifestacijama koje se održavaju 11. novembra, u 11 časova, u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, u 11 časova, kada je na snagu stupilo primirje u Prvom svetskom ratu.