Davidova praćka

Još jednom kamenje i prekopavanje naslaga otpadaka – što bi drugde bila nadležnost arheologa i sličnih struka – u Jerusalimu je zateglo strune nacionalnih osećanja potomaka kojima je zaostavština predaka i danas nezamenljiva potreba. Religija, istorija i politika se u računima među Palestincima i Jevrejima večno ukrštaju. I nagodbe i sporovi modernih vremena dotiču dokaze koji sežu do praćke Davida i Solomona, proroka Muhameda, pa i vavilonskog kralja Nabukudonosora.
Prošlonedeljni naboj samo je podsetio da na Bliskom istoku nema spokojstva dok se ne reši rebus Jerusalima. Zamisao „mirovnog alibija“ UN još iz 1947. da se prilikom diplomatskog začeća Izraela i teritorijalnog zadovoljenja Arapa sveti grad izuzme kao međunarodni corpus separatum bila je naivna.
Najnovije odmeravanje, izraelski radovi na trajnijoj stazi dugačkoj jedva nekoliko desetina metara (pošto se prethodna zemljana pre dve godine urušila, a privremena drvena više liči na građevinsku skelu), kojom bi muslimanski vernici – uz samo najveće jevrejsko molitveno svetilište Zapadni zid – stizali na svoje najsvetije mesto, do džamije al Aksa i Kupole na steni, izazvalo je gotovo tektonski potres. Komunalna intervencija probudila je „večno trojstvo“ i reakcije koje daleko nadmašuju opštinske rasprave.
Za Jevreje ovaj deo starog jerusalimskog grada je Har ha beit (Brdo hrama), gde su bila njihova oba svetilišta, prvo koji je podigao kralj Solomon pre tri hiljade godina, a oko četiri stoleća kasnije razorili ga Vavilonci i drugo, delo kralja Iroda, koje je uništio Rimljanin Titus 70. godine naše ere. Danas od svega stoji samo deo Zapadnog zida, pogrešno nazivan Zid plača.
Ista uzvišica je muslimanima al Haram al šerif (Uzvišeno svetilište), treće najznačajnije mesto islama, posle Meke i Medine. Kad je u sedmom veku Omar osvojio Jerusalim, po njegovom naređenju nastala je (prema nekim istraživačima čak nad ranijom oktagonalnom konstrukcijom crkve svete Sofije) uz pomoć vizantijskih arhitekata Kupola na steni, nad kamenom s kojeg je, u snoviđenju, prorok Muhamed na konju Buraku uzleteo u nebo da primi Božje zapovesti koje mu je „u srce uneo arhanđel Gavrilo“. Kasnije je nadomak Kupole sagrađena džamija al Aksa, kojoj je posebne ukrase darovao Saladin.
Vikend sukobe oko putanje za muslimane, čijom gradnjom se prema njima „potkopava islam“, uz opomenu jordanskog kralja Abdale da „situacija može da bude varnica za vulkan besa“ i zahtev generalnog sekretara Arapske lige Amr Muse da prilaz Mugrabi kapiji treba da razmotri Savet bezbednosti, izraelska vlada je pokušala da prekrati odlukom – radovi se nastavljaju. Gradonačelnik Jerusalima se usprotivio višoj vlasti naredbom da izvođači sačekaju „transparentnije i stručnije razmatranje žalbi i projekta“.
U međuvremenu izraelski arheolozi nastavljaju da pretresaju okolinu, posebno tone šuta, ranije izbačenog s muslimanske strane, tragajući za predmetima iz života Jevreja na brdu Morija pre više hiljada godina „koje Vakf često uništava“. Upravo je profesor Gabi Barkai pokazao neke značajne nalaze, uključujući vrhove strela Nabukudonosorove armije kojima je u šestom veku pre naše ere razaran Jerusalim, uz objašnjenje koliko „đubreta krije vrednih dokaza izraelske davne prošlosti“.
U nadmetanju je zabeleženo da je 2000. godine u kempdejvidskim pregovorima Jaser Arafat modernom mirotvorcu, američkom predsedniku Klintonu, tvrdio da jevrejski hramovi „nikada nisu ni postojali“. Odmah posle izraelskog zauzimanja čitavog Jerusalima 1967. – zabeleženo je – armijski rabin Šlomo Goren je uzviknuo „vreme je da se sa stotinu kilograma eksploziva zauvek završi s Omarovom džamijom“. Kasnije je, preporukom Moše Dajana, postignuta smirenija formula i otada je čuvar islamskih svetinja u Jerusalimu Vakf, muslimanska organizacija za upravljanje imovinom, ali uz vrhovnu bezbednosnu kontrolu Izraela koji po potrebi i sopstvenoj proceni – nimalo teološkoj – ograničava starost i pol vernika na molitvama.
Prema vesti na sajtu agencije Verld net dejli početkom februara, izraelski premijer Ehud Olmert je dozvolio Jordanu da na svetom brdu posle šest vekova bude podignuto peto, dosad najviše minare (stotinjak metera će nadvisivati stare jerusalimske zidove), s kojeg mujezin pet puta dnevno poziva na molitvu.
Par dana kasnije sukob je buknuo oko staze za koju borbeno raspoloženi muslimani tvrde da im „potkopava sveto mesto“.
Jerusalim je Izraelcima „večna i nedeljiva prestonica jevrejske države“, Palestincima je istočni deo varoši „njihova, okupirana zemlja“.