Debata u EU Info centru: Zagađenje vazduha realan problem 1Foto: EPA-EFE/FEHIM DEMIR

Šef sektora za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji Ingve Engstrom rekao je da je zagađenje vazduha utiče na ljude u celom svetu i mora se nešto učiniti jer je to loše za zdravlje ljudi i ekonomiju.

Evropska unija je predvodnica u rešavanju tog pitanja, a akcije protiv zagađenja vazduha se sprovode još od 70-tih godina, rekao je Engstrom novinarima u EU Info centru.

Prema njegovim rečima, sledeci korak EU je Zeleni dogovor za borbu protiv klimatskih promena i predlog da Evropa bude prvi kontinent koji će biti ugljen-dioksid neutralan do 2050. godine.

Da li je to dovoljno? Ne znamo, ali mora se nešto učiniti, rekao je Engstrom i naveo da je to skupa reforma, ali je još skuplje ne činiti ništa.

Kada je reč o Srbiji, Engstrom je rekao da se radi o političkoj odluci da li će se primenjivati evropsko zakonodavstvo i standardi koji će, ako se primene, dovesti do unapređenja životne sredine.

Finansijski mi već pomažemo Srbiji dosta i u proteklih 15 godina više od 400 milione evra je dato donacija za unapređenje životne sredine, rekao je Engstrom koji dodaje da situacija može biti bolja, ali važno je da je na pravom putu.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović rekao je da su u Srbiji najdominantniji izvori zagađenja individualna ložišta, iako se ne mogu zanemariti ni industrijska postrojenja.

Prema njegovim rečima, u Srbiji postoje 25 takvih postrojenja, koja su u kategoriji evropske direktive o prekograničnom zagađenju i koje plaćaju naknadu na godišnjem nivou.

Cilj tih naknada je da ih destimulišu da nastave sa proizvodnjom emisija i ulože u modernizaciju postrojenja, rekao je Radović i naglasio da je EPS pojedinačno najveći emiter zagađujućih materija.

Radović je rekao da se sada sprovodi projekat od 200 miliona evra, a u toku su projekti nekoliko stotina miliona evra do 2025. godine.

Saradnik Centra za evropske politike Zoran Sretić ocenio je da bi proces pristupanja Srbije mogao da utiče na unapređenje zakonodavnog sistema čijom primenom bi se poboljšao kvalitet životne sredine.

Od EU možemo da očekujemo određeni nivo pritiska, ali on zavisi od političke agende. Ako postoji motiv EU da Srbija brzo pristupi Uniji biće i pritiska, ali ako politički motiv nije dovoljno razrađen, ne bih previše očekivao od EU, rekao je Sretić.

Ekološki centar Stanište, čiji istraživač Dejan Maksimović je učestvovao u debati, uradio je istraživanje koje pokazuje da je u peridu od 2010. do 2018. godine na svim nivoima vlasti u Srbiji nenamenski potrošeno 487 miliona evra naplaćenih od privrede i građana na ime ekoloških taksi.

Stanište navodi da je novac nenamenski potrošen na subvencije komunalnim preduzećima, asfaltiranje ulica, rekonstrukciju mostova, izgradnju saobraćajnica, čišćenje kanala, saniranje šteta od poplava, suzbijanje komaraca i krpelja, plaćanje duga za gas.

Ekološki centar je podsetio i da su 2011. godine procene bile da bi Srbija, da bi primenila evropsko zakonodavstvo, morala da uloži 10,6 milijardi evra, dok novije procene iz 2015. godine govore o 15 milijardi evra.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.