U Srbiji će uskoro svako dete koje ima neki problem ili je na bilo koji način ugroženo moći da zatraži pomoć i zaštitu od dečjeg ombudsmana, tačnije Zaštitnika prava deteta. Predlog zakona o ombudsmanu je odavno u skupštinskoj proceduri, ali se na njegovo usvajanje još uvek čeka.
– Vlada Srbije je utvrdila Predlog zakona o Zaštitniku prava deteta i uputila ga u Skupštinu, sad je samo pitanje kada će on doći na dnevni red. Očekujemo da će to biti jedan od prioriteta i da bi mogao da bude usvojen već u prvom tromesečju ove godine – kaže za Danas državna sekretarka za rad i socijalnu politiku Ljiljana Lučić.

Deca učestvovala u pripremi zakona

Predlog ovog zakona rađen je u širokoj komunikaciji s javnošću, uz veliku podršku švedskog ombudsmana, a osim nadležnih ministarstava u njegovoj pripremi su učestvovali i Narodna kancelarija, Dečji kulturni centar Beograd, Društvo prijatelja dece, Centar za prava manjine, kao i UNICEF i međunarodna NVO Save the children. Ovo je verovatno i jedini zakon u čijoj su pripremi svojim savetima i predlozima učestvovala i deca, njih dvadesetak iz cele Srbije.

Zakon o zaštitniku prava deteta nastao je na osnovu iskustva ovdašnjih profesionalaca koji se bave dečjim pravima i u skladu je s obavezama koje proističu iz Konvencije o pravima deteta.
– Zaštitnik je taj koji prati usklađenost zakona i drugih propisa s Konvencijom, izvršava obaveze koje iz nje proizilaze, prati slučajeve povrede prava interesa dece, promoviše njihova prava, predlaže mere za zaštitu i obaveštava javnost – objašnjava Lučić.
Verovatno najvažniji deo zadatka ombudsmana je, prema rečima naše sagovornice, da u što širem obimu upozna decu s njihovim pravima, da ih podstiče da iznose svoje mišljenje, kao i da inicira razne akcije koje su usmerene na poboljšanje položaja dece.
– On može Vladi da podnese inicijativu za izmenu i dopunu nekog zakona ako smatra da će time prava dece biti zaštićena, a ovlašćen je da u postupku pripreme bilo kog propisa ili zakona daje svoje mišljenje. Može i da pokrene postupak pred Ustavnim sudom, a u konkretnim slučajevima može da pokrene i preduzimanje mera za sprečavanje štetnih postupaka koja ugrožavaju prava deteta – navodi državna sekretarka Ministarstava rada i socijalne politike, koje je predlagač zakona o ombudsmanu.
Prvi dečji ombudsman osnovan je u Norveškoj 1981, a sada ga ima većina evropskih zemalja, između ostalih Austrija, Belgija, Irska, Italija, Španija, Rusija, skandinavske zemlje, iz našeg okruženja Makedonija, Mađarska i Hrvatska, a imaju ga i zemlje Latinske Amerike. U Evropi je 1997. čak napravljena i mreža dečjih ombudsmana, s ciljem da promovišu značaj jedne ovakve institucije.
Zaštitnika prava deteta bira Narodna skupština, na predlog nadležnog skupštinskog odbora, a ombudsman mora da bude građanin Srbije koji ima visoku stručnu spremu i najmanje deset godina iskustva u oblasti koja je od značaja za posao kojim se bavi. Osim stručnih, ističe Lučić, morao bi da poseduje i moralne kvalitete, a bira se na period od pet godina.
– Veoma je važno da on bude dostupan deci, da im bude poznat i da deca budu obaveštena o sadržaju njegovog rada. Ona moraju da znaju kakva je njegova uloga, šta on radi, ali i da budu svesni da on štiti njihova prava – zaključuje Ljiljana Lučić.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.