Istorija Srbije je prepuna oktroisanih Ustava, a da to ponovo ne bi bio slučaj civilno društvo želi debatu o novom Ustavu Srbije za 21. vek, istakla je generalni sekretar Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković.

Pre tačno godinu dana vodili smo raspravu sa istim naslovom i tada postavili pitanje kako treba da izgleda ustavna reforma – da li da bude „mala ili velika“ i mnoga druga pitanja, podsetila je Vučković.

Ovde smo da razgovaramo, suočavamo mišljenja kako treba da izgleda Ustav Srbije na početku 21 veka. Promena Ustava je prepuna rizika u vremenima kada mnogo toga ne ide na ruku demokratiji, kada postoji dominacija populističkih tonova i javnoh sferi i medijima, naglasila je Vučković.

Strepimo, ukazala je ona, da promena Ustava u takvim okolnostima može biti korak unazad i opasnost da se propuste prilike.

Civilno društvo vidi svoju obavezu i dužnost da bude nezaobilazan akter i učestvuje u svim fazama, a to smo pokazali time da smo na ozbiljan način razumeli svoju obavezu praćenja procesa priključivanja Evropskoj uniji, rekla je Vučković.

Da li će promena Ustava biti mala ili velika, samo u domenu pravosuđa, kada će javna rasprava i da li i kada vlast namerava da izađe sa svojim predlogom promena Ustava. Civilno društvo želi da se na moderan način definiše karakter države, demokratsko uređenje, prava građana i harmonizacija sa vrednostima koje nosi EU, istakla je ona.

Vučković je najavila da civilno društvo neće učestvovti u dijalogu ako se ne ide dalje od deklarativnog poziva, ako se njime želi manipulisati i ako nema slobodnih medija „da se možemo čuti i slušati“.

Voleli bismo da je bilo ozbiljnih poziva na dijlaog i 2006. godine jer bi se možda izbegle neke greške, rekla je Vučković i predočila da se ova debata otvara kako bi svi razgovarali ravnopravno, kao građani koji ispoljavaju brigu za budućnost svoje države.

Poslanica Srpske napredne stranke Marija Obradović rekla je da niko iz SNS neće izbegavati učešće u procesu promene Ustava i da će se raditi na boljoj informisanosti građana.

Gledajući medije, bez obzira što se govori da nema slobode medija, rekli biste da nama u vlasti odgovara to što građani nisu dovoljno informisani o Ustavu, a to je pogrešno. Radićemo mnogo više da uključimo građane u taj proces, rekla je Obradović.

Teško je dati tačan odgovor, sada govorim lično, da li je važno je da prvo vlast izađe sa predlogom ustavom ili ne. Treba da radimo svi istovremeno, jer svako ko je isključen iz procesa šteti mu, dodala je ona.

Poslanik Socijališticke partije Srbije Žarko Obradović rekao je da Odbor Skupštine Srbije za ustavna pitanja pokrene proces, a onda da se on dalje razvija, ukazujući da fokus treba da bude na celom tekstu ustava i da ništa ne sme da bude više naglašeno u odnosu na drugo.

Predsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac rekao je da je predlog te stranke u delu pravosuđa već predstavljen, ukazujući da će Ustav biti menjan dva puta do pristupanja Srbije EU.

Ustav posmatramo kao instrument daljeg pridruživanja EU, a sa druge strane on mora da se menja, jer Srbija nažalost nema tri odvojene grane vlasti, pravosuđe je i dalje zavisno od političkih pritisaka, rekao je Šutanovac.

Kada je reč o preambuli, decentralizaciji, predsedniku Republike, otvoreni smo za razgovor, rekao je Šutanovac i napomenuo da u parlamentu postoji dvotrećinska većina, ali da treba motivisati građane.

Moguće je da bude i onih koji će voditi antikampanju za promenu ustava, dodao je on.

Predsednik Nove stranke Zoran Živković rekao je da se postojeći Ustav menja jer ne valja, a ne zbog toga što je potrebno za članstvo u EU.

Ustav ne valja od toga kako je izglasan u dva dana, kao posledica političkog dogovora, do toga da se ne primenjuje. Čak i ono što je dobro se ne primenjuju. Ustavni sud ćuti o smanjenu plata i penzija, loša atmosfera u društvu koja nije slučajna, već kreirana, naglasio je on.

Imamo neobaveštene građane, jer nemaju gde da se obaveste. neće građani ići u biblioteku da čitaju ustav, već to treba da rade mediji, a medije stimuliše javno mnenje. Mediji su ovde sredstvo za zaglupljivanje građana, osim nekih izuzetaka, ocenio je Živković.

Živković je ukazao i da smatra da treba brisati preambulu, jer je bezvredna, šta god ko mislio o Kosovu.

Srđan Bogosavljević iz IPSOS rekao je da je za potrebe Fondacije za otvoreno društvo urađeno istraživanje građana i političkih elita o tome šta misle o promeni Ustava, od 14. do 20. oktobra na 1.109 ispitanika, sa marginalnom greškom od plus-minus 3,31 odsto.

Ograđujući se da su podaci tek pristigli, Bogosavljević je izdvojio da su rezultati istražiavnja pokazali veoma negativan stav političkih elita prema postojećem Ustavu u celini, promene koje je doneo Ustav zapaža 60 odsto, ali većina ispitanika, 79 odsto njih, smatra da Ustav nije obuhvatio sve vrednosti koje bi trebalo.

Kada je reč o pozitivnim promenama, rekao je on, pominju se ljudska prava, četvrta grana vlasti, pre svega uvođenje institucije ombudsmana, nacionalni saveti i rodna ravnopravnost, ali ono što je negativno je da većina ne veruje u trajnost ustava.

Preambula nije tema za građane, već za elite koje nemaju pozitivan stav o tome i opšta ocena je relativno loša, rekao je Bogosavljević i naglasio da 86 odsto građana ne zna šta je značaj preambule.

Elita smatra da pitanje Kosova i Metohije ne treba pominjati u Ustavu i da se tako sačeka konačno rešenje, odnosno da ako se pominje to bude u preambuli, a ne u normativnom delu. Građanima ne smeta ni kozmetička promena Ustava, dok političke elite smatraju da bi trebalo napisati novi Ustav, navodi se u rezultatima istraživanja.

Rezultati pokazuju da se mora obezbediti depolitizacija sudstva i jačanje njegove nezavisnosti, odnosno kada je reč o teritorijalnom uređenju da se traži više decentralizacije, odnosno status Vojvodine da ostane kakav je sada.