Ideja je da Centar bude nacionalni osnov za digitalizaciju naučne, kulturne, umetničke i istorijske baštine Srbije, rekao je Kostić na potpisivanju Protokola o saradnji između SANU i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacijau Svečanoj sali SANU.

On je rekao da je formiranje Audio-vizuelnog arhiva je u toku i prva faza bi trebalo da se završi u prvoj polovini 2018.

Prema njegovim rečima, bilo bi strašno dokumente nulte kategorije koje u okviru Akademije kriju arhive i legati prepustiti neuslovnom čuvanju, zbog čega digitalizacija nema alternativu.

Kostić je dodao da će Arhiv imati svoj izdanak u Sremskim Karlovcima, koji će čuvati ključne elemente za istoriju tog podneblja u digitalnom obliku.

Želimo da sačuvamo i vizuelne i sve druge dokumente i nadam se da će Centar koji se nalazi bukvalno preko puta SANU, toj ulozi odgovoriti zajedno sa Univerzitetom, muzejima, Arhivom
Srbije, Srpskom pravoslavnom crkvom, rekao je Kostić.

Kako je rekao, da to ne bude prćija SANU već nacionalni centar za digitalnu građu o kojem će svi brinuti.

U planu je, prema rečima Kostića i osnivanje Centra za zaštitu privatnosti u digitalnoj eri, pošto je privatnost ključno pitanje novih tehnologija, a Institut za matematiku
SANU ima kompetentne ljude koji će na tome raditi.

LJajić je izjavio bi u tehnološkoj revoluciji SANU treba da ima jednu od vodećih uloga.

Centar za digitalizaciju je od ogromne važnosti imajući u vidu da je naše kulturno nasleđe i arhivska građa u prilično lošem stanju, da nije adekvatno sačuvano, do sada samo u
sporadičnim pokušajima da se digitalizuje, rekao je LJajić.

Ukoliko bi čitavu istorijsku građu Srbije složili „papir uz papir“ napravili bismo kolonu od Beograda do Subotice, 200 kilometara papira bi moglo da se složi od građe koja tako ne
može biti sačuvana, ukazao je LJajić.

Nije ideja da se sve to digitalizuje, to je nemoguće i nema ni potrebe za tim, biće veliki uspeh ako digitalizujemo 15 odsto fonda, ocenio je LJajić.

Ideja je da imamo centralno mesto, ne samo za naučnu i istorijsku građu, već sve što je do sada digitalizovano i sačuvano biti u tom centru u okviru SANU, kao čvorištu gde
će biti poheranjeni svi podaci raznih institucija.

Prema LJajićevim rečima, Centar za zaštitu privatnosti, koja je ugrožena u savremenim tehnologijama, biće ključan da se zaštiti privatnost svakog građanina pojedinačno, ali i
srpske ekonomije, s obzirom na to da globalno gledano štete za ekonomiju od sajber napada mogu iznostiti četiri milijarde evra.