Ilustracija

Lekarska komora Srbije (LKS), od početka godine do kraja oktobra je izdala 740 sertifikata dobre prakse, što je nezaobilazan dokument koji lekarima omogućava rad u inostranstvu.

Iako iz LKS ističu da se po broju sertifikata ne može zaključiti koliko njih odlazi na duži rad izvan zemlje, jer se ovaj dokument izdaje i doktorima koji na primer, rade vikendom u Bosni i Hercegovini ili Crnoj Gori, nesumnjivo je da se nastavlja trend od ranijih godina pošto je, prošle ovaj sertifikat dobilo 856, a pretprošle 826 lekara.

Na prvi pogled, podaci LKS odudaraju od rezultata istraživanja o izboru studija koje je portal Prijemni.infostud.com sproveo među maturantima tokom marta i aprila ove godine, a uoči junskog upisnog roka.
Ispostavilo se da je medicina apsolutni broj jedan na listi želja budućih studenata jer je od onih ispitanika koji su znali šta će da upišu, 12,4 odsto imalo „pik“ na medicinske nauke.

I među onima koji su se dvoumili između dve ili više opcija svega mesec i po pred prijemni, medicina je bila u samom vrhu sa 16,3 odsto, odmah iza psihologije (16,6 odsto).

Poziv lekara je vrlo popularan među svršenim srednjoškolcima, iako u Srbiji nema dovoljno posla u ovoj oblasti, o čemu između ostalog svedoči podatak da su se lane preko portala Poslovi.infostud.com na jedan oglas za lekara javljala 33 kandidata, pokazalo je istraživanje Infostuda-a.

Osim toga, čak i oni koji se zaposle imaju plate znatno niže nego u većini evropskih zemalja, a da uslovi lečenja, samim tim i rada u domaćim zdravstvenim ustanovama nisu blizu standarda u razvijenim sredinama, opšte je poznato.
I pored toga, interesovanje je ogromno, pa su ove godine na jedno slobodno mesto konkurisala skoro dva kandidata.
Iako sa diplomom iz oblasti informacionih tehnologija ovdašnji studenti mogu da nađu dobro plaćene poslove čak i u Srbiji, a da ne govorimo koje perspektive takve veštine otvaraju po pitanju odlaska u inostranstvo, čak je i IT sa 12% tek „za leđima“ iza medicine.

Inženjerske nauke čije diplome potvrđuju visoko-stručna znanja primenjiva bilo gde u svetu su sa 5,9% više nego duplo „zaostajale“ za medicinskim, pokazuje istraživanje Infostud-a.