Ne postoji zemlja u kojoj se ljudska prava ne krše, ali cilj je da se to svede na najmanju meru, rekla je Janković i naglasila da je opšti cilj projekta bila podrška instituciji Poverenika u izradi indikatora diskriminacije.

Neke grupe su evidentno više i česće izložene diskirminaciji, ali mi, iako svake godine dajemo preporuke da treba da postoji objedinjena baza podataka do toga nije došlo, niti postoje objedinjeni podaci o diskriminaciji pojedinih grupa, istakla je Janković.

To otežava praćenje diskriminacije i merenja efekata koje se sprovode u cilju njenog smanjenja, rekla je Janković i naglasila da kao neko ko se nalazi na čelu važne institucije ne može da daje paušalne izjave da li je Srbija diskriminatorno društvo.

Janković je napomenula da su rezultati istraživanja posebno osvetlili probleme tri grupe koje su posebno izložene diskriminaciji – žene, osobe sa fizičkim invaliditetom i starije osobe.

Diskriminacija je najčešća na tržistu rada ili su barem građani najspremniji da je prijave jer se radi o egzistencijalnom pitanju, istakla je ona.

Verujem da imamo alat, on će doći u fazu kada treba da se doradi, odnosno kako ćemo meriti, šta će nam biti indikatori, na osnovu čega ćemo dati ocenu, broj protižbi, mišljenja, opomena na teške i tipične sluičajeve diskirminacije, a kada budemo imali i broj krivičnih, prekršajnih prijava i presuda za svako krivično delu u toj oblasti, tada ćemo zaista mati kvalitetnu bazu podataka, objasnila je Janković.

Nisam od onih koji smatraju da brojke mogu da zamene životnu priču ili ljude, ali mi kao državni organi moramo da imamo i brojke, rekla je Janković i navela da je napravljena i mala, ali efektna medijska kampanja.

Sport i umetnost su iznad ličnog svojstva, rekla je ona i zahvalila Aji Jung, Mirjani Karacnović, Branislavi Perić, Tamaru Grujić, Vlasti Vlaisavljeviću, Bojanu Periću, Thomiru Staniću i tanji Petrović na učešću u kampanji.

Trejsi Galager, zamenica šefa misije, Ambasada Velike Britanije u Srbiji, podsetila je da se ove godine obeležavamo 180 godina od uspostavljnja diplomatskih odnosa Srbije i Velike Britanije i da se nada da će ta saradnja biti nastavljena na dobrobit građana.

Britanska ambasada posvećena je borbi protiv diskriminaciji i podržava institucije koje rade na tom važnom zadataku. Kancelarija Poverenika ima istaknutu ulogu i zato nam je bilo važno da poverenici i timu pomoćgnemo da dođu do statističkih alata koji će im rad učiniti preciznijim i efikansijim, objasnila je Galager.

Unapređenje ljudskih prava i smanjenje diskriminacije je složen i dugotrajan zadatak, ali verujem da napredujemo uz sve prepreke na tom putu, ocenila je ona.

Galager je rekla da se branitelji ljudskih prava suočavaju sa predrasudama i otporom ka promenama, civilni sektor je izložen pritiscima, dok institucije trpe kritiku civilnog društva kako bi svoj posao radili na najbolji način.

Dokle god je dijalog konstruktivan dobro je razmenjivati argumente i tražiti najefektnija rešenja, istakla je Galager.

Kako bi se ispitao stepen izloženosti građana diskriminaciji, u okviru projekta koji su sproveli kancelarija Poverenika uz podršku Fonda za dobru upravu Vlade Velike Britanije, sprovedeno je istraživanje na uzorku od 1.200 građana, pri čemu je povećan uzorak osoba sa invaliditetom na 300.

Rezultati pokazuju da se osobe sa invaliditetom u najvećoj meri sreću sa diskriminacijom na tržištu rada, ali da je diskriminacija česta i na osnovu uzrasta i pola.

U protekle dve godine među osobama koje su tražile posao 40 odsto osoba nije moglo da ispuni kriterijume usled nekog od ličnih svojstava.

Od toga u 75 odsto slučajeva lično svojstvo se ticalo starosnog doba, 19 odsto na pol i sedam odsto na bračni i porodični status.

Među osobama sa invaliditetom, 50 odsto osoba nije moglo da ispuni kriterijume konkursa zbog invaliditeta, a još 33 odsto dodatno zbog starosnog doba.

Rezultati istraživanja su pokazali da su osobe sa invaliditetom skoro sedam puta ređe pozivane na intervju za posao. Tokom samog intervjua za posao, 45 odsto osoba prijavilo je da su im postavljana pitanja koja se odnose na lična svojstva i nisu u neposrednoj vezi sa kvalifikacijama i radnim mestom.

Kada je reč o obrazovanju, 21,7 odsto osoba sa invaliditetom navodi da su nastavna sredstva prilagođena osobama sa invaliditetom, 61 odsto da su delimično i 17 odsto da nisu uopšte prilagođena.

Dok je 45 odsto osoba iz opšte populacije mlađih od 35 godina prijavilo da je imalo ograničenja u izboru srednje škole, isto je prijavilo 79 odsto osoba sa invaliditetom.

U školskom okruženju neprimerene šale i komentare na račun ličnog svojstva doživelo je devet odsto osoba iz opšte populacije i 15 odsto osoba sa invaliditeom.

Otežan pristup zdravstvu na osnovu ličnih svojstava navodi devet odsto osoba iz opšte populacije i to pre svega na osnovu uzrasta. Otežan pristup zdravstvu osobe sa invaliditetom prijavljuju značajno češće u osnodu na ostale građane, odnosno 38 odsto.