Foto: H. MuratovićHvala svim dobrim ljudima širom sveta koji i u ovim teškim vremenima, u kojima je „čovek čoveku vuk“, pomažu drugima i u kojima se nije izgubila dobrota, poručio je Hido Muratović, humanitarac iz Novog Pazara, dobitnik Virtus nagrade za filantropiju Trag fondacije.
Prošlog vikenda je u beogradskom hotelu „Kraun plaza“, Trag fondacija po deseti put dodelila Virtus nagrade za filantropiju kompanijama, malim i srednjim preduzećima i pojedincima, koji su tokom 2016. godine promovisali društveno odgovorno poslovanje i podržali neprofitne akcije ili organizacije od opšteg dobra i interesa. Među dobitnicima bili su, pored ostalih Hemofarm, Telekom, kompanija KPMG, Ringier, a gostima i govornicima Ana Brnabić, ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, američki ambasador Kajl Skot, Oskar Benedikt, zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji, izvršna direktorka organizatora Trag fondacije Biljana Dakić Đorđević.
Muratović je dobitnik nagrade za pojedince, a njegov rad je specifičan i vrlo efikasan. Iza Muratovića, naime, ne stoji velika organizacija ni donatori, već je on „sam svoj majstor i gazda“. Ovaj 57-godišnji Novopazarac davno je napustio trgovinu i već 20-ak godina obilazi stare i siromašne na Pešterskoj visoravni, Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu, okolini. Počeo je tako što je, otkupljujući ćilime za prodaju, obilazio planinska sela po Pešteru. Video je puno usamljenih i siromašnih ljudi, kojima je spontano počeo da pomaže. Ode jedne nedelje, kupi ćilim ručne izrade, sledeće poseti istu porodicu i donese im, zavisno od potreba, obuću, odeću, hranu… Onda je na Regionalnoj TV Novi Pazar imao emisiju o „Zaboravljenim ljudima“, starcima koji ostatak života provode sami u siromaštvu ili porodicama i deci po seoskim zabitima kojima je pomoć neophodna.
Emisiju odavno nema, ali je svoje aktivnosti proširio uz pomoć interneta, fejsbuka, jutjuba, kao i medija koji su nastavili da izveštavaju o njegovim dobročinstvima. Najpre su njegovi Pazarci, počeli da podržavaju njegov rad, tako da su, zavisno od mogućnosti dostavljali pomoć za siromašne. Lokalni biznismeni u nameštaju, beloj tehnici, novcu, drugi skromnijih mogućnosti donose Hidu garderobu i obuću, a on onda nosi onima kojima je takva pomoć najpotrebnija. Uključila se i dijaspora. Vide na internetu kome Hido pomaže ili pročitaju u frankfurtskim Vestima i šalju novac. Ko koliko može, 100,200,300 evra, dolara, iz Nemačke, Švajcarske, Austrije, Kanade, Australije, SAD… Bošnjaci, Srbi, muslimani, hrišćani. Zna se da je Hido Muratović iskren i pošten i da pomoć ne uzima za sebe već dostavlja siromašnim.
Tako je nekoliko dana pre no što je došao u Beograd na dodelu pomoći posetio Fatu Vučelj, Kimetu Grišević, Hankiju Ramović, Hankiju Kurtanović, starice koje same žive u selima Gornje Pešteri. Na temperaturu koja se spusti i na minus 26 nije im lako. Doneo im hranu, odeću i novčanu pomoć. „Kako si, Fato? Bila si bolesna?“, pita Hido Muratović Fatu Vučelj iz sela Brniševo na Pešteru. „Popustilo me što ste vi došli“, odgovara mu Fata, koja se raduje što je Hido, sa saradnikom i prijateljem Avdom posetio i doneo joj televizor, odeću, namirnice „ko da ovde živi 20 roblja, a ne ja sama“. Hankiji Kurtanović je Hido, uz pomoć donatora, pre dve godine izgradio i kuću. Pre toga je živela u brvnari. Muratović je siromašnim ljudima tog kraja izgradio 30 kuća. Među njima je i porodica Zejta i Ajše Škrijelja iz Veljeg Polja kod Tutina, koja se posle 15 godina mučnog života u daščari od 20 kvadrata, sa sedmoro dece, pre dve godine uselila u kuću koju im je izgradio i opremio Hido Muratović, uz pomoć „dobrih ljudi širom sveta“.
Stanki Bakračević iz golijskog sela Tušimnja Muratović je onemogućio da dobije struju. Skupio je sredstva od kojih je uplatio priključak, kupio televizor i sve što je bili potrebno za unutrašnje radove. Pomogla mu je i Elektrodistribucija iz Novog Pazara je izašla u susret, rekao je ovaj dobrotvor. Tako je ova 80-godišnja starica koja živi u trošnom kućerku dobila struju. „Baš sam mislila da ću da umrem, a neću dočekati da vidim struju. Ovo je prva Nova godina da sam je dočekala a da imam struju i da čujem šta se događa i da se više ne radujem samo novinama nego da vidim nešto na televiziji. Meni je ovo prvi put da živim kao ostali svet“, govorila je Stanka. Devetočlana porodica Jelić, sa Gornje Pešteri još nije te sreće. I dalje žive bez struje. Muratović se nada da će i njima uspeti da uvede struju. Do tada ih obilazi, donosi pomoć. Nedavno je male Jeliće obradovao novogodišnjim paketićima, a njihovu majku sa 1.000 dolara koje su im humani ljudi poslali iz Australije. Ali, struja još ne stiže u njihov više nego skromni dom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
