U Briselu su federalni i dva entitetska ministra pravosuđa i predsednik pravosudne komisije distrikta Brčko, pod patronatom komesara za politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanesa Hana, potpisali Protokol o daljim koracima na reformi pravosuđa BiH, a u okvirima Strukturnog dijaloga o pravosuđu, koji je uspostavljen još 2011. kao odgovor tadašnje komesarke EU za spoljne poslove Ketrin Ešton na slične referendumske pretnje iz Banja Luke.

U tom protokolu se odmah na početku navodi da će kao osnova za diskusiju o reformi Zakona o sudovima BiH poslužiti verzija teksta nacrta „koji je danas (10. septembra, prim. aut) u Briselu predstavilo Ministarstvo pravosuđa Republike Srpske“. Početak te diskusije zakazan je za 1. i 2. oktobar.

Kad se Zakon o sudovima usaglasi njemu će se, po protokolu, prilagoditi relevantne odredbe Zakona o tužiteljstvu BiH, Krivičnog zakona BiH i Zakona o krivičnom postupku BiH. Toliko pominjani Visoki sudsko tužilački savet BiH ostaće jedinstven, ali sa dva podveća – sudija i tužitelja i biće utvrđeni kriterijumi izbora njegovih članova.

Kad se ova reforma okonča, a rokovi protokolom nisu utvrđeni, izmeniće se Državna strategija za procesuiranje ratnih zločina, koji su navodno bili ključni uzrok nezadovoljstva Republike Srpske radom Suda i Tužilaštva BiH, čije joj je postojanje, mimo Dejtonskog sporazuma, nametnuo Visoki predstavnik, kako se tvrdi u Banja Luci.

U vezi s tim, velikim pomirenjem je okončan mali sukob između Misije OEBS-a u BiH i Tužilaštva BiH, kada je to Tužilaštvo, na veliko zadovoljstvo nekih pravnika, ustalo da zaštiti nezavisnost bosansko-hercegovačkog pravosuđa, za koje se, inače, smatra da je pod dominantnim uticanjem predstavnika međunarodne zajednice, odbivši da predstavnicima OEBS-a dozvoli uvid u spise nepresuđenih predmeta ratnih zločina, a za potrebe analize rada Suda i Tužilaštva koju OEBS radi.

I konačno, a sudeći po medijskim vestima u okviru intenziviranog rada federalnih pravosudnih organa, Sud BiH je saopštio da je u celosti potvrdio optužnicu Tužilaštva BiH protiv Nasera Orića i njegovog telohranitelja Sabahudina Muhića, zvanog Mrčo, koji se terete da su tokom rata i oružanog sukoba između Armije BiH i Vojske Republike Srpske 1992. u mestima Zalazje, Lolići i Kunjerac počinili ubistvo tri zarobljenika srpske nacionalnosti.

Da li sve ove odluke znače da je takozvani Dodikov referendum dalje ili bliže teško je sad reći s obzirom na to da nijedna od njih nije ni blizu svoje konačne realizacije.