Foto: Radmila Marković

Više od 4.500 pacijenta trenutno se leči dijalizom, a strahuje se da će taj broj biti veći, jer je kako je rečeno na tribini, u celom svetu epidemija hroničnih bolesti bubrega.

Načelnik Klinike za nefrologiju VMA dr Đoko Maksić istakao je da Srbija mora multidisciplinarno da se posveti ovom problemu, kako bi se povećao broj donora i transplantacija, a bolesnicima omogućio kvalitetniji život.

„Svako treba da zna da je veća verovatnoća da bude potencijalni primalac nego davalac. Jedan donor, u zavisnosti od životne dobi, može da spase do osam ljudskih života i može da pomogne u lečenju 100 ljudi koji čekaju transplantaciju određenih tkiva. Samo dobrom organizacijom možemo da vratimo nadu tim pacijentima koji čekaju organ“, rekao je dr Maksić.

On je naglasio da je postojeći modalitet lečenja koji se pruža kod više od 6.500 pacijenata, jako skup i da bi trebalo ta sredstva usmeriti na neku inovativnu terapiju, nabavku novih lekova, osmišljavanju boljih metoda i edukaciju lekara kao i jasniju nacionalnu strategiju, sa definisanim budžetom.

„U našoj zemlji uvek smo na 15-ak transplantacija bubrega godišnje i retko kad pređemo cifru od 110 bolesnika. Ako bismo sledili primer umereno razvijenih zemalja, gde je broj donora od 25 do 35, morali bismo svake godine da imaju 200 do 250 transplantacija bubrega“, naveo je dr Maksić.

On je istakao da i bolje organizovane evropske zemlje imaju liste čekanja, te i da se tamo umire, ali značajno manje. Kao uspešno organizovanu meržu naveo je Eurotransplant.

Predsednik nefrologa Srbije dr Radomir Naumović rekao je da je sve veći broj bolesnika koji zahtevaju lečenje nekom od metoda zamene funkcije bubrega, a da je najrasprostranjenija hemodijaliza, potom peritoneumska dijaliza.

„Na poslednjem mestu tih metoda je nažalost transplantacija, a zapravo je najefikasniji i najbolji vid lečenja, a u isto vreme najjeftiniji“, rekao dr Naumović.

On je naveo da je prosečna starost pacijenata koji započinje dijalizu oko 62 godine, te je u tim okolnostima i teže naći živog zdravog srodnika, koji može dati bubreg. Zbog toga, kaže Naumović, promocija kadaverične transplantacije mora biti na na mnogo većem i bolje organizovanom nivou.

Takođe je navedeno da je unakrsna transplantacija, koja u svetu daje pozitivne rezultate, a koja bi uključila više parova, jedan od načina da se premosti problem nedostakta organa.

Prema rečima dr Tatjane Dukić, šefice Odeljena za serološku tipizaciju Instituta za transfuziju krvi Srbije, gde se inače radi provera podobnosti donora i primalaca, trenutno za kadaveričnu transplantaciju (sa mrtvog donora) čeka 671 pacijent.

„Lista čekanja za kadaveričnu transplantaciju formirana je na našem odeljenju još 1977. godine i do dana današnjeg se redovno ažurira. Pacijent se na ovu listu stavlja tek kada završi sve kliničke i biohemijske pretrage, nakon čega konzilijum lekara proceni da li je pacijent klinički podoban za ovakav vid lečenja. Nakon i njegovog pristanka stavlja se na listu do momenta dok se ne pojavi onaj donor, koji ima najveći broj podudarnosti sa njim“, objasnila je doktorka Dukić.

Ona je istakla da njihovi mobilni timovi non stop dežuraju, jer se nikada ne zna kada može doći do transplantacije.

Predsednik Saveza organizacija bubrežnih invalida Srbije dr LJubinko Todorović, koji je i sam pacijent na dijalizi, ističući značaj transplantacije rekao je da je ona mnogima nova šansa za život. Iako je kako kaže pozvao na ovaj skup i predstavnike Ministarstva zdravlja, njihovo prisustvo je izostalo. Neki od pacijenata koji čekaju organ ili su ga dobili su došli, kako bi skrenuli još jednom pažnju javnosti na donorstvo.

Evropski dan donora ove godine obeležava se 12. oktobra, a zemlja domaćin obeležavanja je Velika Britanija.

Tekst je deo projekta „Karika života koja nedostaje“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta republike Srbije – Ministarstvo za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju nužno stavove organa koji je odobrio sredstva.

Povezani tekstovi