– Mi smo u procesu gde ne možemo da dopustimo da preskačemo etape i protokole ovog složenog postupka – kaže za Danas dr Maja Ercegovac, direktorka Klinike za grudnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije.

Početak transplantacije pluća najavljivan je još za 2014. godinu, u vreme dok je na čelu KCS bio dr Miljko Ristić, a o tome se potom u medijima govorilo u martu ove godine, kada je u KCS formiran konzilijum za procenu bolesnika koji su potencijalni kandidati za transplantaciju pluća na Klinici za pulmologiju i Klinici za grudnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije.

– Konzilijum predstavlja skup lekara različitih specijalnosti, u slučaju transplantacije pluća to su pulmolozi (uključujući pulmologe koji se bave ispitivanjem plućne funkcije i bronhoskopijom), grudni hirurzi, anesteziolozi, kardiolozi i lekari i zdravstveni radnici drugih specijalnosti koji sveobuhvatno sagledavaju zdravstveni problem bolesnika i donose preporuku o lečenju primenom transplantacije pluća. U zavisnosti od specifičnih potreba svakog bolesnika, u konzilijum koji je formiran u Kliničkom centru Srbije će biti uključeni i radiolog, patolog, psihijatar, psiholog, socijalni radnik, fizijatar, nutricionista – kaže dr Ercegovac.

Koje sve preduslove treba ispuniti da bi se počelo sa transplantacijom pluća? Da li KCS ima adekvatnu opremu i obučen kadar? Svojevremeno su mediji pisali da su lekari iz KCS išli na edukaciju u Belgiju. Da li su njihove zdravstvene ustanove najreferentnije za edukaciju ili postoje neki drugi centri u Evropi?

– U programu transplantacije pluća ne postoje preduslovi. Sam program je sastavljen iz vrlo složenih protokolarnih etapa, u koje je između ostalog i uključen program dodatne edukacije već teoretski pripremljenog, formiranog transplantacionog tima. Što se tiče zdravstvenih ustanova specijalizovanih u ovom domenu, postoje eminentni centri u Evropi, koji su izuzetno napredovali i sa kojima ćemo se truditi da imamo dobru saradnju.

Da li je tačno da je transplantacija pluća jedna od najsloženijih intervencija i koliko lekara različitih specijalnosti bi trebalo da bude uključeno u nju?

– Lečenje bolesnika transplantacijom pluća je vrlo kompleksan proces, od preoperativne procene i pripreme, same hirurške intervencije, do vrlo složenog neposrednog i udaljenog postoperativnog praćenja. Edukativni simpozijum koji je na tu temu organizovan u Klinici za grudnu hirurgiju je obuhvatio 17 predavanja od strane lekara 10 različitih specijalnosti, koji treba da budu uključeni u proces lečenja bolesnika pre, tokom i posle transplantacije pluća.

Da li imate podatak koliko pacijenata iz Srbije u ovom trenutku čeka na transplantaciju pluća i da li se ona obavlja samo u Austriji?

– Vođenje celokupne, republičke liste kandidata za transplantaciju pluća nije u nadležnosti pojedinačnih ustanova-klinika, kao ni odluka u koji će se centar pacijenti eventualno uputiti.

Ko su kandidati za ovu transplantaciju, jesu li to uglavno mladi ili ne postoje starosna ograničenja?

– Konzilijum lekara na osnovu poznatih indikacija, apsolutnih i relativnih kontraindikacija (u koje spada i životna dob bolesnika, sa tendencijom podizanja starosne granice) procenjuje koji bolesnik će imati korist od transplantacije pluća. Redosled kojim će se bolesnici transplantirati se procenjuje na osnovu protokolom definisanog i u svetu prihvaćenog skora, koji se izračunava za svakog bolesnika.

Problem nedovoljnog broja donora postoji i kada su u pitanju drugi organi. U kojoj meri je to ograničenje da bi u KCS i Srbiji generalno počela da se izvodi transplantacija pluća?

– Podatak koji se može naći u svetskim statistikama, objavljenim u stručnoj literaturi, je da su pluća kod 15 do 20 odsto (uz korišćenje posebne opreme i procedure, neki centri objavljuju porast na 30 odsto) donora pogodna za transplantaciju.

Bez odgovora

Koliko pacijenata su trenutno kandidati ili su na listi čekanja za transplantaciju pluća i gde se sve ona obavlja u inostranstvu, odnosno sa kojim zdravstvenim centrima naša zemlja ima sklopljene sporazume, pitanja su koja smo uputili Ministastvu zdravlja i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, ali odgovore nismo dobili.

Tekst je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.