Foto: Money Sharma / EPA

Osim predrasuda da će nam se desiti nešto loše ako za života potpišemo donorsku karticu ili da je crkva protiv ovog čina, postoje i brojni, nikada potvrđeni napisi o zloupotrebi organa, koji se, između ostalog, mogu pročitati i u brojnim forumima na ovu temu.

„Doniranje organa je jako humano i dobar način za spasavanje ljudskih života. Sa druge strane, mislim da to nažalost pruža mogućnost za strašne zloupotrebe. Siguran sam da ima dosta bogatih, tajkuna, ratnih profitera, kriminalaca i drugih koji bi bili spremni da daju mnogo novca nekom lekaru kako ne bi učinio sve da spasi život pacijenta koji je zaveštao organe, a sve u cilju da nekome svom obezbede potreban organ makar i na tako užasan način“, jedan je od postova koji izražavaju sumnju u moguću zloupotrebu. Potom sledi odgovor na istu temu:

„Tačno tako! Svaki put kada bih pomislila na zaveštanje organa prošla mi je neka grozna misao kroz glavu, koliko su podaci ljudi koji su svoje organe donirali zaštićeni. Zamislite da se neko dokopa tih podataka, da li ste potpuno sigurni da ne bi bilo njihove zloupotrebe? U celom svetu, a pogotovo u zemljama trećeg sveta su svakodnevna pojava ubistva siromašnih i nezaštićenih čiji se organi prodaju na crnom tržištu za neverovatne sume. Cela ideja je veoma humana, ali kako možemo da budemo sigurni da će ti organi da budu poklonjeni baš onima kojima su najpotrebniji? Možda sam paranoična, ali posle svih mafija za koje smo saznali oslednjih godina, više nisam sigurna da li postoji još neka mafija u zdravstvu“.

Donorska kartica predstavlja pristanak osobe da u slučaju moždane smrti želi biti donor, a lični podaci donora su strogo zaštićeni. Ne postoji drugi način da vaši organi budu donirani, sem da doživite moždanu smrt, jer jedino u tom slučaju ostaju očuvani i mogu nekome da produže ili spasu život. Kolika je šansa da ćete doživeti moždanu smrt? Veoma mala, a vaši organi mogu rešiti životne probleme bar pet osoba, koje godinama čekaju na transplantaciju. Čak i da u „zemljama trećeg sveta“ postoji crno tržište organa, odakle vam ideja da su žrtve donori? Borba protiv predrasuda je teška i mukotrpna, ali potencijalni donori sve neophodne informacije mogu dobiti od stručnjaka, a ne iz žute štampe koja o ovoj temi piše senzacionalistički, potpirujući teorije zavere.  

Postupak za dobijanje donorske kartice je jednostavan, a sve informacije možete dobiti na sledećih brojeva telefona:

  • Vojno-medicinska akademija u Beogradu
    011/367-07-84 (od 8h do 20h)
  • Klinički centar Vojvodine u Novom Sadu
    021/520-141 (od 8h do 14h)
  • Klinički centar u Nišu
    018/4530-856 (od 8h do 14h)

Prilikom poziva jednog od ovih centara ostavljaju se lični podaci, a dalja komunikacija se obavlja poštom. Svi podaci koje ostavite prilikom komunikacije sa donorskim centrom za dobijanje donorske kartice su strogo poverljivi i dostupni samo za procenu da li vi možete da budete donor. Pošto tim putem ostavljate samo osnovne podatke, kao što su ime i prezime, datum rođenja i matični broj, možete da budete sigurni. Ovi podaci se neće deliti sa drugim organizacijama ili pojedincima.

Dok za doniranje organa i tkiva ne postoji starosna granica, za dobijanje donorske kartice postoji. Naime, maloletne osobe (ispod 18 godina) ne mogu postati vlasnici donorske kartice, ali oni mogu da upoznaju svoje bližnje sa svojom plemenitom željom da postanu potencijalni donori organa i tkiva.

Pored posedovanja donorske kartice veoma je važno da su članovi porodice upoznati sa odlukom o doniranju, jer upravo oni daju poslednju odluku o donorstvu organa u slučaju moždane smrti.

Tekst je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.