Foto: EPA/ MONEY SHARMA

Srbija ima tri donora na milion stanovnika, a donorsku karticu potpisalo je 150.000 građana, što našu zemlju svrstava na samo dno evropske lestvice donora organa.

Postoje više odgovora na pitanje zašto je to tako, i zašto smo posle 15 godina, od kada se intenzivno priča o doniranju, i dalje među poslednjima u Evropi po broju onih koji se odluče da zaveštaju svoje organe. Neki od njih su – o tome se ne priča često niti intenzivno. Zbog svakodnevnih, egzistencijalnih problema ne mislimo dovoljno na druge. Ipak, najveću prepreku u odluci da neko postane donor čine brojne predrasude. Od najbanalnijih –  desiće mi se nešto loše ako zaveštam organe, do onih koji se pozivaju na mišljenje crkve, uz insistiranje da Srpska pravoslavna crkva to ne odobrava. Međutim, činjenice govore suprotno. Crkveni velikodostojnici, svih veroispovesti uključujući i pravoslavnu, pozdravljaju zaveštavanje organa ocenjujući to kao human gest. To potvrđuju i reči patrijarha Irineja: „Zaveštanje i darivanje organa ne samo da su dozvoljeni, već i zaslužuju svaku pohvalu sa stanovišta hrišćanskog morala“.

U Srbiji se obavljaju transplantacije srca, jetre, bubrega i rožnjače, u pet transpantacionih centara – kliničkim centrima Srbije, Vojvodine, Niša, na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) i Univerzitetskoj dečjoj klinici. Da se situacija u vezi sa donorstvom ipak kreće na bolje, potvrđuje članstvo naše zemlje u Eurotlansplantu, najvećem evropskom savezu država koje razmenjuju organe nakon moždane smrti. Članstvo je, doduše, pridruženo i privremeno, na godinu dana, koliko nam je dat rok da ispunimo evropske standarde. Za punopravno članstvo u Eurotransplantu potrebno je da država ima deset donora na milion stanovnika. Mi ih imamo troje, dok Hrvatska, na primer, ima 40 donora na miliona stanovnika. Članstvo u ovoj organizaciji povećava mogućnost da pacijent pre dobije organ, a organi se raspoređuju u zemlje članice po prioritetu i hitnosti.

– U Srbiji i dalje više od hiljadu ljudi živi u iščekivanju najvažnijeg poziva u životu, poziva kojim će im javiti da je pronađen organ za transplantaciju. Umesto sadašnja tri, potrebno je najmanje 10 donora na million stanovnika kako bi se smanjile liste čekanja, a Srbija se pomerila sa dna evropske lestvice po broju donora. Među prvima je Španija i susedna Hrvatska sa 40 donora na milion stanovnika – kaže za Danas Suzana Đorđević, direktorka fondacije Hemofarm. Ova fondacijama već godinama vodi kampanju o podizanju svesti stanovništva, kako bi se broj donora u Srbiji povećao.

– Iako se nijedna crkva ne protivi doniranju i transplantaciji, kod velikog broja ljudi sujeverje nadvladava razum pa se tako veruje da se potpisivanjem donorskih kartica priziva nesreća. To i jeste razlog što imamo samo tri donora na milion stanovnika i što je Srbija među poslednjima u Evropi po broju donora. Informisanje i edukacija jedini su način u borbi protiv predrasuda. Cilj kampanje „Najvažniji poziv u životu“, koju Hemofarm Fondacija sprovodi u partnerstvu sa Ministarstvom zdravlja jeste da se ljudi edukuju i shvate da je veća verovatnoća da svakom od nas pre zatreba organ, nego što ćemo biti u prilicu da ga damo. Ljudi koji čekaju na transplantaciju organa, a među njima ima i dece, svuda u svetu samo su broj na listi. Zamislite na sekund kako može da izgleda – čekanje na život – ističe Đorđević. Ona dodaje da je u Srbiji trenutno 150 000 potpisnika donorskih kartica, a da bi trebalo da ih bude bar tri puta više.

– I pored opremljenosti transplantacionih centara i iskusnosti lekarskih timova kod nas, nov organ će dočekati tek deseti deo ljudi sa liste čekanja. Ipak sa ovogodišnjeg Nacionalnog dana donora otišla je dobra vest. U Srbiji su od početka godine evidentirana 23 donora, urađeno 56 transplatacija od čega 38 transplatacija bubrega, 14 transplatacija jetri i četiri transplatacije srca – više nego godišnja statistika tri godine unazad.  Jedan donor može da spasi do četiri ljudska života, a nekada i više. Liste čekanja su preduge – svega 10 odsto doživi transplantaciju organa. Najduže se čekaju transplantacija srca i jetre, a veliki problem je i nulta krvna grupa kada je doniranje srca u pitanju – naglašava Đorđević. Stručna javnost ima velika su očekivanja od novog zakona o transplantaciji, koji je u pripremi.

– On donosi pretpostavljenu saglasnost donora, ali ostavlja mogućnost da se osoba izjasni da ne želi da bude donor organa ali i da je porodica ta koja odlučuje da li će se organi donirati ili ne bez obzira na iskazanu želju preminule osobe. Novi zakon neće mnogo toga da promeni, ukoliko se svest ne promeni. Na toj promeni intenzivno radimo dve godine putem kampanje „Najvažniji poziv u životu“ koja u fokusu ima edukaciju ljudi o programu transplantacije Srbije i stvaranje nacionalnog konsenzusa za donošenje novog zakona o transplantaciji koji bi trebalo da omogući veći broj transplantacija i smanji liste čekanja za novi organ – zaključuje Đorđević.

Tekst je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.