Da li fotografiju treba svrstati među punopravne vizuelne umetnosti? Ili će ona ostati samo mlađa, sa stanovišta umetnosti nezanimljiva sestra slikarstva koja je napravila veliku karijeru i izašla na glas, ali sumnjivim kvalitetima?
Da li ona samo reprodukuje ili (i) stvara? I kako je vrednovati? Biblioteka Foto Artget – Teorija ( Kulturni centar Beograda ) publici čini dostupnim klasična dela o fotografiji (Valter Benjamin, Suzan Sontag, Rolan Bart…) U tom kontekstu – dakle, kad je reč o knjigama koje se teorijski bave sveprisutnim, ali ne i dovoljno istraženim fenomenom fotografije – opravdano se našao i zbornik Promišljanje fotografije (priredio Viktor Bergin, prevela Slavica Miletić).
Viktor Bergin – teoretičar umetnosti i umetnik, univerzitetski profesor – urednik je i autor uvoda i tri od osam ogleda u ovom zborniku. Autori ostalih tekstova su Valter Benjamin, Umberto Eko, Alen Sekula, DŽon Tag i Sajmon Votni. On je postavio sebi naizgled skroman zadatak: „Ogledi u ovoj knjizi su doprinos za teoriju fotografije“, kaže na samom početku uvoda. Ali već iz sledeće rečenice vidimo da je reč o ambicioznom pokušaju utemeljenja još nepostojeće teorije i izgradnje njenog pojmovnog aparata. Ograđujući se od pretežno deskriptivne i impresionističke kritike i istorije fotografije, Bergin zasniva materijalističku analizu i polazi od definicije fotografije kao prakse označavanja . Izbor tekstova i postavljanje teorijskog okvira iziskivali su suvereno kretanje kroz relevantne tokove misli i umetničkih praksi dvadesetog veka: kroz De Sosirovo utemeljenje moderne lingvistike, debate među ruskim futuristima, Frojdovu i Lakanovu psihoanalizu, studije kulture koje je začela britanska Nova levica , Bartovu semiologiju, Altiserov doprinos marksizmu, Fukoovu arheologiju znanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
