Uzimajući u obzir izjavu potpredsednice, zaposleni u pravosuđu nemaju razloga za brigu. U pravosuđu prekobrojnih nema pošto su sve reforme, bez opravdanog razloga, jedino smanjivale broj zaposlenih u pravosuđu. Konačno, možda bi zaposleni u pravosuđu, posle više godina, mogli da očekuju i povišicu ukoliko bi se zaista merili složenost i uslovi rada. I zato molim da „virus restrikcije“ u zapošljavanju i platama pređe na agencije, kancelarije, komitete, fondove, savete i druga poznata i nepoznata tela koja nisu uspeli da popišu za tri godine.

Svedoci smo da je smanjivanje broja zaposlenih u cilju smanjenja troškova namenjenih za pravosuđe, u stvari, izazvalo negativne posledice koje osećaju i zaposleni i građani. Prva, sudovi su zatrpani; druga, pravda je sve udaljenija od građana; treća, zaposleni su „sagoreli“ kako bi obmana o delotvornosti reforme uspela; četvrta, rast kriminala i nemogućnost da se savlada priliv predmeta uz manji broj zaposlenih koji rade više; peta, još uvek nemamo izveštaj o „reformskoj šteti“; šesta, još uvek niko nije odgovarao za štetu; sedma, istaknuti reformatori su nagrađeni – i dalje im se zahvaljujemo na tome što su nas upropastili masno ih plaćajući; osma, spoznaja da je ova vlast nastavila putem svojih prethodnika – nebriga i zanemarivanje potreba za nesmetano funkcionisanje pravosuđa…

I dok građani s pravom očekuju sudsku zaštitu, sami zaposleni u pravosuđu, čiji je posao da im tu zaštitu pruži, nisu zaštićeni. Postali su žrtve svog posla. U normalnim zemljama radnici se uvažavaju, o njihovim pravima i obavezama vodi se ozbiljan socijalni dijalog. Nas je sve manje a posla sve više. Dakle, zaposlenima u sudovima, tužilaštvima i zatvorima potrebna je podrška, pre svega u vidu povećanja broja zaposlenih, poboljšanja uslova rada i tehničke opremljenosti kako bi efikasno obavljali svoje dužnosti.

Pitam se ko će u pravosuđu da vrednuje posao po svojoj složenosti i uslovima rada? Ne očekujem da to radi ministar pravde jer on ne razume odgovornost i složenost posla, kao i organizaciju i sistem rada u pravosuđu. Ne možemo da se žalimo ni ministru rada na posebno loše, nebezbedne, skučene i nezdrave uslove rada kad ni on to ne bi razumeo jer je bez radnog iskustva postao ministar rada.

Iako se u javnosti manipulatorski „provlači“ priča kako je administracija preskupa, visina zarada pravosudne administracije osporava ovakve izjave jer su plate u pravosuđu daleko ispod republičkog proseka. Niko do sada nije objasnio razloge zbog kojih je pravosudni službenik manje vredan od lokalnih, pokrajinskih, policijskih, agencijskih…? Da li su u pitanju neznanje, neiskustvo, namera ili šta? U jeku borbe protiv korupcije i kriminala sigurno je da bi građanima bilo olakšanje kada bi znali da se za uslugu obraćaju dobro plaćenom i savesnom pravosudnom službeniku nego da traže druge načine kako bi dobili uslugu koja im po zakonu pripada. Dosta se štedelo na pravosuđu i vidimo dokle nas je to dovelo!

Autorka je predsednica Sindikata pravosuđa Srbije