Dostojevski, Tito i nafta

Istorija, međutim, ne opterećuje ovaj grad. Glavnu ulicu zadržao je Vladimir Iljič Lenjin, a nešto manje značajne ulice sačuvali su i druga dvojica klasika marksizma: Karl Marks i Fridrih Engels. U radnjama u njihovim ulicama, naravno, nalaze se sve same ponosne oznake kapitalističkog sistema, sistema protiv kojeg su se sva trojica ogorčeno borila.

Osim njih, svoju ulicu ima i Josip Broz Tito. On je ovde boravio nakon ranjavanja u Prvom svetskom ratu. Istorija je udesila tako da se baš u ulici jugoslovenskog maršala danas nalazi jedno od najpopularnijih mesta gradske zabave, klub koji nosi ime admirala Kolčaka koji je ovde posle Oktobarske revolucije proglasio svoju kratkotrajnu vladu i državu, a koju je jedini u svetu priznao tadašnji jugoslovenski kralj Aleksandar Karađorđević.

Ovaj grad je centar hokeja. Hokejaški klub „Avangard“ bio je i prvak Evrope. Utakmice igra u velelepnoj areni koja prima skoro 20.000 ljudi i koja je gotovo uvek puna kada igraju njihovi ljubimci. Po broju gledalaca, klub je prvi u ligi. Arenu je izgradio Roman Abramovič, a klub „Avangard“ sada je vlasništvo grada, Gazproma i Abramoviča. Ove godine žele da povrate tron u nacionalnoj ligi koji im je izmakao prošle godine.

Rafinerija nafte u Omsku puštena je u rad 5. septembra 1955. a od 2006. je ušla u sastav kompanije „Gazpromnjefta“. Prvobitno projektovana da zadovolji potrebe za naftnim derivatima Zapadnosibirskog regiona, ona je vremenom postala jedno od vodećih preduzeća u ovoj grani privrede.

Sirovina dospeva u fabriku iz nalazišta Zapadnog Sibira putem naftovoda, a prerađena nafta se otprema železnicom, auto-prevozom i vodenim putem. Instalisana snaga preduzeća za preradu nafte iznosi 19,5 miliona tona godišnje. Prošle godine u rafineriji je bilo prerađeno 18,37 miliona tona sirovine od ugljovodonika, a u ovoj godini se očekuje 18,34 miliona tona, dok je u 2010. planirano 18,7 miliona tona. Prema obimu prerade ova rafinerija je na drugom mestu u Rusiji.

Sadašnji cilj ove rafinerije je da dostigne takav nivo kako bi bila konkurentna sa najboljim svetskim kompanijama. Da bi se to ostvarilo, prema rečima glavnog tehnologa rafinerije, Dimitrija Hripunova, potrebni su tehnologija i ljudi. Obilazeći rafineriju, imali smo priliku da se uverimo da se u oba pravca radi na najozbiljniji način. Tehnologija koja se upotrebljava u novim investicijama jeste ona koja je vrhunska u svetu, od japanske do francuske. Rafinerija je veoma specifična i po odabiru i pripremi kadrova. Ona ima svoj obrazovni centar u kome se usavršavaju stručnjaci koji su potrebni za rad u rafineriji. Po rečima zamenice direktora za obrazovanje kadrova, Aljone Litvinove, odabir stručnjaka za rad u rafineriji počinje već na fakultetima. Rafinerija daje značajan broj stipendija studentima koji će se kao stručnjaci pojaviti u njenom krugu. Potrebno je reći da za jedno mesto konkuriše sedam kandidata. Veoma pažljivo se priprema, odgaja i neguje rukovodeći kadar. Za svakog rukovodioca postoji i određeni „naslednik“ koji, kada se za to ukaže potreba, obavlja uz svoje redovne poslove i poslove rukovodioca kojeg bi trebalo da nasledi.

Fazna izgradnja novih i rekonstrukcija postojećih kapaciteta omogućili su da se u Rafineriji nafte u Omsku u tehnološkom smislu stvori jedan od najmodernijih sistema koji postoje danas u oblasti prerade nafte. Tako je 1994. puštanjem u rad kompleksa duboke prerade dubina prerade nafte dostigla 83 odsto, što je dovelo Rafineriju nafte Omsk na svetski nivo. Naglo povećanje svetlih derivata nafte dogodilo se 2001. kada je pušten u rad najmoćnije postrojenje u Rusiji, a obim izbacivanja u atmosferu se pri tome smanjio. Iako se mogu videti gusta isparenja koja iz postrojenja izlaze u atmosferu, koja na prvi pogled liče na dim, to je u stvari kondenzovana voda koja se koristi za hlađenje i zagrevanje u postrojenjima. Imajući u vodu da se sve instalacije nalaze na ekstremno niskim temperaturama, Hripunov objašnjava da se njihova temperatura održava tako što se pored njih nalaze instalacije kroz koje protiče topla voda, kako bi se sprečilo zamrzavanje postrojenja i instalacija koje su napolju.

„Evro-4“ i „Evro-5“ od 2015. godine

Rafinerija u Omsku zauzima vodeće mesto u Rusiji po obimu proizvodnje motornog goriva. U 2008. proizvodnja svih benzina iznosila je 5,2 miliona tona, uključujući i benzine za automobile od 3,6 miliona tona.

Sada je u Rafineriji nafte Omsk u toku realizacija srednjoročnog investicionog programa, koji odobren od strane glavne kompanije „Gazpromnjeft“, a koji predviđa niz visokobudžetnih projekata. Pored ostalog, planirana je izgradnja novog pogona hidro dorade dizel goriva kapaciteta tri miliona tona godišnje. Njegovo uključivanje u rad, omogućiće da se od 2012. proizvodi dizel gorivo klase „Evro-4“ i „Evro-5“ od 2015. Njihova godišnja proizvodnja biće oko 6,5 miliona tona.