Drama u pogonu Belih limova

Radnici Železare su od pobesnelih vodenih bujica paralelno branili kako grad Smederevo i fabriku, tako i Šabac , u kome se nalazi proizvodni pogon Belih limova smederevske železare. Deo zaposlenih u toj fabrici je bio radno angažovan na sprečavanju humanitarne katastrofe sa kojom se Srbija suočila prošle godine u maju, ali im je u pomoć pritekao i ogroman broj radnika koji su i u Smederevu i Šapcu kao dobrovoljci herojski branili ne samo svoja proizvodna postrojenja već i živote građana i njihovu imovinu.

– Kada je reč o učešću radnika Železare u odbrani Šapca od poplava, treba naglasiti da su oni tamo bili angažovani na tri fronta. Jedan front je predstavljala odbrana samog grada od izlivanja reke Save. Pored dobrovoljaca iz cele Srbije, na svim kritičnim mestima gde je trebalo, na poziv premijera Aleksandra Vučića su se odazvali i na licu mesta obreli i radnici naše fabrike. Železara Smederevo je tu bila zastupljena u ljudstvu, ali je istovremeno dala i svoj doprinos obezbeđivanjem neophodne opreme i mehanizacije za odbranu od poplava. Drugi front je je bila odbrana od plavljenja Cerskog kanala koji prolazi pored pogona Belih limova i uliva se u Savu. Treći front je pak predstavljala odbrana same fabrike, odnosno postrojenja Belih limova. Kada kažem odbrana fabrike, prvenstveno mislim na zaštitu ljudstva i imovine jer se u njoj nalaze opasne materije. Naši zaposleni angažovani na odbrani pogona Belih limova nisu štitili samo živote radnika fabrike i njenu imovinu već istovremeno i živote građana Šapca i Srbije, jer da je došlo do bilo kakvog incidenta, to bi bila katastrofa visokih razmera. Naš prvenstveni cilj je bio zaštita od izlivanja opasnih materija koje se nalaze u fabrici, zatim zaštita opreme i gotovih proizvoda – kaže za Danas Ljubica Drejk, generalna menadžerka sektora Zaštita životne sredine Železare Smederevo.

Ona ističe da su nadležni u fabrici odmah po pozivu generalnog direktora Železare Smederevo Ivana Miloševića otišli u pogon u Šapcu.

– U podrumu koji je počeo da se puni vodom nalazili su se natrijum-dihromat, fenolsulfonska kiselina i kalajni elektrolit. Sve su to opasne materije koje koristimo u našem procesu proizvodnje i nalazile su se u rezervoarima. U skladu sa našim planom za reagovanje u vanrednim situacijama počeli smo sa istakanjem, odnosno presipanjem tih opasnih materija u kanistere i cisterne. Mogu da kažem da smo vodili trku sa vremenom. U periodu u kome je nivo vode rastao mi smo vadili hemikalije u trajanju od 16 sati. Počeli smo rano ujutro u pet a završili oko ponoći kada smo potpuno ispraznili poslednji rezervoar. Kako smo ih praznili mi smo ih istovremeno punili i vodom kako bismo sačuvali opremu. Naime, snaga vode, a ja to nisam verovala dok nisam videla svojim očima, jeste takva da bujica metalni rezervoar debljine pet do 10 milimetara zgužva kao kartonsku kutiju. Prvo ga podigne iz temelja a potom zgužva. Pravovremenom akcijom smo sprečili uništavanje imovine u fabrici – ističe naša sagovornica.

Prema njenim rečima, pored vatrogasaca i radnika Železare iz Smedereva u akciji spasavanja pogona Beli limovi učestvovalo je i svih 350 zaposlenih u toj fabrici kao i pripadnici Vojske Srbije i dobrovoljci iz svih delova zemlje. Pored opasnih materija izmešten je i opasni otpad koji je mogao da dođe u dodir sa vodom.

– U tom segmentu situacija nije bila kritična, ali smo želeli da budemo potpuno sigurni i ništa da ne prepustimo slučaju pa je taj otpad izmešten – objašnjava Ljubica Drejk.

Ona dodaje da je posle toga nastupio monitoring situacije i tek kada je opasnost od poplava prošla, kada se voda potpuno povukla, oprema i ostali izmešteni materijal vraćeni su u fabriku.

Božidar Denić, rukovalac teške građevinske mašine u pogonu Drumski transport Železare Smederevo, bio je angažovan na odbranama od poplava i u Smederevu i u Šapcu i njegov najveći utisak je velika požrtvovanost koju su ispoljili svi oni koji su bili angažovani na sprečavanju posledica poplava.

– Ja nisam bio u prvoj grupi koja je došla u Šabac, već sam se tamo obreo naknadno kada su mašine već bile doterane i uveliko su radile svoj posao. Najveći utisak mi je bilo zajedništvo i požrtvovanost svih učesnika odbrane od poplava. Ni jedan jedini naš radnik nije ni razmišljao a kamoli da je pitao da li će biti isplaćene dnevnice za posao na kome su bili angažovani. Verujte, nikom od nas to uopšte nije padalo na pamet. Jedino o čemu smo razmišljali jeste da zaustavimo bujice, da sprečimo ljudske žrtve i materijalnu štetu – priča nam Denić prisećajući se najupečatljivijih događaja od pre godinu dana.

Naš sagovornik ne krije da je situacija koju je zatekao kada je došao u Šabac bila zastrašujuća, ali ga to nije pokolebalo ni u jednom jedinom trenutku da obavlja posao zbog kog je i došao u taj grad.

– Da ne slažem, vode je na ulici bilo bar pola metra dubine. Ljudi su punili džakove, a kolege i ja smo ih našom mehanizacijom razvozili tamo gde je bilo određeno. Tako da smo sprečili veliku katastrofu. Nije bilo lako, ali mi smo se svojski trudili da što bolje i uspešnije obavimo postavljene zadatke. Sećam se da sam tog dana u Šapcu u svom utovarivaču proveo 12 sati ne razmišljajući o odmoru. Tog dana nisam ni spavao, ali uopšte mi nije bilo žao zbog toga. Jedini cilj, kao i svima drugima, bio mi je da vodena „neman“ bude zaustavljena – naglašava Denić.

On posebno ističe zalaganje kolega iz pogona Beli limovi u Šapcu.

– Ti ljudi su, u tih šest do sedam dana koliko je trajala opasnost od poplava na tom području, non-stop bili u fabrici i zajedno sa nama se borili protiv vodene stihije. Kući su odlazili samo po sat ili dva koliko da se odmore kako bi mogli nesmetano da obavljaju svoje zadatke, nakon čega bi se odmah vraćali nazad. Pozdravio bih posebno i vatrogasce iz Austrije koji su nam pritekli u pomoć. Svaka im čast na zalaganju i pruženoj pomoći, to je zaista za svaku pohvalu. Veliku solidarnost su iskazali i vlasnici pekara i drugi građani koji su ljudstvu angažovanom na postavljanju zaštitnog bedema redovno donosili hranu, vodu i osvežavajuće napitke – kaže Denić.

On dodaje da je njegov najveći utisak to što je stepen jedinstva među ljudstvom bio visok.

– Delovali smo svi kao jedan. Žao mi je samo što je moralo da dođe do velike elementarne nepogode da bismo mi to naše jedinstvo pokazali. Potrebno je da ga iskazujemo uvek, dakle i u drugim životnim situacijama a ne samo kada se branimo od poplava ili neke druge pošasti – poručuje Denić.

Borivoje Milojević, komandant Vatrogasne jedinice u Železari Smederevo, takođe za Danas evocira svoje uspomene na prošlogodišnje majske „biblijske“ poplave.

– Kada je reč o Železari Smederevo, u našoj pumpnoj stanici „2 kroz 1“ imali smo povraćaj vode iz reke Ralje kroz kolektor broj 1. Doživeli smo da nam u nižim kotama pumpne stanice bude poplavljena oprema. Međutim, dok je voda rasla, ljudi iz pogona su demontirali motore i opremu koju bi voda mogla oštetiti te su je iznosili na sigurne kote. Vatrogasci iz moje ekipe su postavili sve pumpe koje smo imali na raspolaganju, izvlačili vodu i na taj način održavali nivo. Crpljenje vode iz te pumpne stanice je trajalo četiri do pet dana. Nakon toga, kada se situacija smirila, mi smo nastavili sa dežurstvom – objašnjava Milojević na koji način su se njegovi vatrogasci i zaposleni u Železari Smederevo borili da zaštite svoju fabriku od poplava. On dodaje da su prateći situaciju u zemlji, vezano za poplave, primetili da nivo Save naglo raste te je osnovano pretpostavljeno da će biti problema u Šapcu gde se nalazi pogon Belih limova koji posluje u sastavu smederevske železare.

– Noć pre nego što je došlo do poplava u Šapcu, zajedno sa generalnim direktorom Ivanom Miloševićem, generalnim menadžerom završne proizvodnje Bratislavom Stojkovićem Džimijem, direktorom pogona Belih limova Branislavom Stankovićem, i još nekim rukovodiocima, obišao sam pogon u Šapcu koji je tada još uvek radio i celu obalu Save koja okružuje fabriku, kao i obalu Cerskog kanala koja se nalazi sa južne strane fabrike. Sutradan je naša fabrika takođe radila normalno. Međutim, u večernjim časovima tog 17. maja je nestala struje a voda je počela da pliva po fabričkom krugu i da puni podrume i kablovske tunele i da ulazi na kolosek koji je u samom pogonu. Na poziv generalnog direktora Miloševića i generalnog menadžera završne proizvodnje Stojkovića, ujutro smo put Šapca krenuli Jovica Dobrić, izvršni direktor za proizvodnju, Dragoš Mirković, direktor zaštite na radu, Ljubica Drejk i ja. Čim smo stigli, ja sam sa svojim vatrogascima iz Šapca otišao u pogon kako bismo postavili pumpe za crpljenje vode iz podruma i čime bismo sprečili izlazak vode na kotu 0 kako voda ne bi ugrozila tankove sa hemikalijama koji su se nalazili u podrumu i da ne poplavi gotovu robu. Na sastanku koji je održan dogovoreno je da se disclociraju gotovi proizvodi i hemikalije. Svi smo dobili svoje zadatke, a mi smo kao vatrogasci bili angažovani na crpljenju vode. Sa ponosom mogu da kažem da smo, ne samo vatrogasci, već i svi koji su učestvovali u odbrani fabrike, uspešno izvršili svoje zadatke sprečivši vodu da uđe na kotu 0 i bilo šta ugrozi u pogonu – ističe Milojević.

On dodaje da su branioci fabrike imali nesebičnu pomoć Sektora za vanredne situacije, Vojske Srbije kao i vatrogasaca iz Austrije sa četiri vozila.

– Ono što takođe treba naglasiti je i to da iako smo obavljali veoma teške i opasne poslove u uslovima elementarne nepogode, preduzeli smo sve potrebne mere predostrožnosti a disciplina je bila na visokom nivou tako da nikom od branilaca fabrike nije bio doveden život u pitanje. Takođe, tokom odbrane fabrike od bujica nismo imali ni jednu jedinu povredu među ljudstvom. To smatamo velikim uspehom jer ljudski životi su najvredniji. S druge strane, to nikako ne znači da je bilo otaljavanja i izbegavanja posla. Naprotiv, svi su dali svoj maksimum kako bi se postigli željeni rezultati – zaključuje Milojević.

Vatrogasci-dobrovoljci

– Imali smo zaista nesebičnu pomoć sa svih strana. Tako su sa nama u odbrani od poplava rame uz rame bile i naše kolege iz Bačke Palanke iz dobrovoljačke vatrogasne jedinice sa dva vozila i dve pumpe. U Šapcu na odbrani pogona Beli limovi ostali su do poslednjeg dana i zajedno sa nama učestvovali u izbacivanju vode i sprečavanju da se ona izlije i ugrozi živote, imovinu i robu – kaže Borivoje Milojević, komandant Vatrogasne jedinice u Železari Smederevo.