Biblioteka u Prištini: Građevina iz udaljene galaksije (VIDEO) 1Foto: EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJ

Izgled Biblioteke u Prištini nikog ne ostavlja ravnodušnim. Neke podseća na saće od pčela, drugi je vide kao naučno fantastični objekat ili svemirski brod.

Ona je delo arhitekte Andrija Mutnjakovića koji, prema rečima sagovornika Danasovog projekta Druga strana Kosova, arhitekte Bekima Ramkua, i dalje živi u Zagrebu.

Ramku ukazuje da je Baškim Fehmiu, brat Bekima Fehmiua, svojevremeno radio na urbanističkom planu kampusa za Univerzitet u Prištini i tom prilikom video Mutnjakovićev projekat. Fehmiu je uradio sve u njegovoj moći da ovaj arhitekta iz Zagreba dobije pravo da dizajnira Biblioteku.

– Mutnjakovićeva ideja Prištinske biblioteke bila je inspirisana konceptom koji je on nazivao „novi regionalizam“, „moderni regionalizam“ i „metropolizam“. Mutnjaković je smatrao da jugoslovenski regionalizam simbolizuju kupole koje su nađene u Vizantijskom carstvu kao i u turskom, Otomanskom carstuvu. On je hteo da upotrebi te forme kako bi generisao objekat, zato kada gledate Biblioteku iz bilo kog ugla, objekat može da podseti na vizantijsku crkvu ili džamiju – kaže Ramku objašnjavajući da inspiracija za ovaj interesantan objekat nije poreklom sa Kosova, jer je jako sličan projekat rađen za Sarajevo, ali tom prilikom nije osvojio prvo mesto, pa je tako adaprtiran za Prištinu.

Biblioteka u Prištini: Građevina iz udaljene galaksije (VIDEO) 2
Foto: Danas

– Interesantno je što u to vreme stari arhitekti i urbanisti koji su bili u tom prištinskom žiriju, kada su videli prvi koncepti Biblioteke prema kome je glavna kupola bila na vrhu svh kupola, komentarisali: „Ovo izgleda kao Aja Sofija, izgleda kao crkva, kao džamija, šta predstavlja ova stvar“. Tako su naterali Mutnjakovića da modifikuje glavnu kupolu da je pomeri sa vrha – podsetio se Ramku iskaza koji se i dalje čuvaju i dodao da je Mutnjaković takođe bio inspirisan i Lenjinskim muzejem koji ima mrežu od kamena i betona.

Njegova prva ideja je, prema Ramkujevim rečima, bila da tako bude i na ovoj biblioteci, sa gotičkom inspiracijom, ali do realizacije nije došlo jer je kamen i betom, koji bi se u toj situaciji koristio, bio pretežak.

– Inženjeri koji su radili na objektu rekli su mu da nema šanse da konstrukcija to izdrži. Onda je Mutnjaković rekao, „dobro, koji je najlakši materijal koji možemo da upotrebimo“? Odgovorili su mu: „aluminijum“. Tako je sada ova mreža oko objekta razlog što je posle rata Biblioteka u Prištini spašena, tačnije, što nije modifikovana – ukazao je Ramku.

Mreža, prema njegovim rečima, ima više od 70.000 delova, rađena je na peščanoj podlozi i nema refleksiju. Ima 74 kupole, a ne 99 kao što govori urbani mit, a svi materjali koji su upotrebljeni, kako za enterijer, tako i za eksterijer građevine, dolaze iz bivše Jugoslavije, osim pleksi-glasa na kupolama.

– Svake godine arhitekte iz celog sveta dolaze da vide ovaj objekt. Neki od njih kažu: „Ovo je najružniji objekt koji sam ikada video“, dok su drugi Bibliotekom fascinirani. Komentarišu da je objekat jedinstven, i da se vidi da je na njemu rađeno 10 godina – kazuje  Ramku i dodaje: „Kada sam bio dete i kada sam prvi put video Biblioteku, prepao sam se, otišao kući i rekao tati: video sam neki objekat liči na nešto vanzemaljsko“, a on mi je odgovorio, a pa to je Biblioteka. Sutradan smo otišli zajedno da je obiđemo“.

Ramku je konstatovao da je objekat impozantan, kao i jedan od retkih objekata modernizma na Kosovu koji nije modifikovan posle rata. Iako je kako kaže, infrastruktura objekta stara, ima problema sa vodom i arhivom, prištinska Biblioteka ipak je na listi kulturne baštine.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

5 reagovanja na “Biblioteka u Prištini: Građevina iz udaljene galaksije (VIDEO)”

  1. Univerzitetskih biblioteka u Prištini je ustvari projektovana za Emirate ili neku drugu arapski državu. To samo pokazuje albansko megalomanstvo i hir. Savez filmskih radnika KiM se zanosila idejom o gradnji kosometske Ćinećite ili Barandova da ne kažem Holivuda jer su želeli da budu veći i bolji od Avala Filma i Košutnjaka. Uspeli su samo da snime jedan koprodukcijski film: „Old Štrhend“ sa Pjer Brisom, Leks Barkerom i Dalijom Lavi koji je sniman u mojoj Peći i Miruši i Plitvičkim Jezerima. Najveći domaći projekti su bili Kapetan Leši i Vuk sa Prokletija, takodje snimani u Peći, Prizrenu i Rugovskoj Klisuri.

    • Bravo danas! Evo ubjediste me ovom serijom tekstova, ma nezavisnost kosova nista strasno!!! Ma jos bolje! Samo kad bi ovako pisali o Srbiji i o Republici Srpskoj neko bi rekao da ste botovi, ali dobro.

  2. Ma to oni zli komunisti uterivali narod u Prištini i po celoj Jugi u kulturu, matere mi, prič’o mi deda!…

  3. Ovo jeste jedno od najzanimljivijih zdanja u Srbiji. Na neki način svojom izgledom sublimira protivprirodnu ideju jugoslovenske „solidarnosti“ sa Kosovom i pokušaja da se od jedne necivilizovane sredine napravi nešto moderno. Sećam se odlično vremena kad je mojim roditeljima odbijano 10% plate za fond solidarnosti sa Kosovom, to je trajalo sigurno nekih 20 godina, svakom radniku u SFRJ je uziman veliki deo zarade i od toga se sagradila sva infrastruktura koja postoji na Kosovu. Kao kruna tog protivprirodnog procesa stoji Univerzitet u Prištini i zgrada biblioteke. Univerzitet u Prištini nastao je po direktivi odozgo i nikada nije uspeo da stane na svoje noge i postane zaista univerzitet (znam jer sam studirao jednu godinu tamo), i biblioteka jeziva spolja i prazna iznutra – dva spomenika pokušaja da se stvori civilizacija tamo gde nema plodnog tla za civilizaciju. Neke stvari ne mogu se napraviti na silu tamo gde im mesto nije.

    • A to sta kazes da cela jugoslavia dala dorinos to beste ali nisu pare otisli u kosovo,otisli u beograd,ali znas ti kolko trepca plati za celu jugo,to ne znas

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.