Foto: Danas Instagram ScreenshotUopšteno govoreći, trenutna bezbednosna situacija na Kosovu je stabilna, ali krhka.
Ta krhkost rezultat je različitih faktora, uključujući pandemiju, i to ne samo u smislu opasnosti po zdravlje ljudi već i ekonomske stagnacije izazvane pandemijom koju možemo da uočimo svakodnevno. Mnogo ljudi je već izgubilo radna mesta. Drugo, krhka bezbednost prouzrokovana je unutrašnjopolitičkom nestabilnošću, što se može videti i na primeru Vlade, koju čini „prosta većina“ i ta Vlada nije snažna, poručio je u Instragram intervjuu uživo za Danasovu rubriku Druga strana Kosova Florijan Ćehaja, predsednik Upravnog odbora Kosovskog centra za bezbednosne studije iz Prištine.
Naš sagovornik kao treći faktor krhke bezbednosti navodi „političke tenzije na Kosovu izazvane dijalogom sa Srbijom“.
„Ranije se pominjala mogućnost korekcije granica, odnosno podele Kosova, a sada se najviše priča o uspostavljanju Asocijacije opština sa srpskom većinom… Dakle, ne postoji neposredna opasnost od nestabilnosti, ali postoje ekonomski i politički faktori koji bi mogli da ugroze stabilnost“, ističe on.
Ćehaja smatra da ne postoji mogućnost da u skorije vreme na Kosovu izbije oružani konflikt, sličan onome u Nagorno-Karabahu.
– Postoji nekoliko scenarija kada je reč o odnosu Srbija-Kosovo. Prema prvom scenariju, dve strane će postići sveobuhvatan sporazum, što bi predstavljalo pozitivan ishod pregovora. Druga opcija bila bi nešto što se može nazvati „polusporazumom“, dakle dogovor o pojedinim pitanjima, a treći scenario, koji mi se čini veoma mogućim, jeste zamrznuti konflikt. U slučaju zamrznutog konflikta tenzije bi se pojačale, Kosovo bi nastavilo da postoji, ali bi se veoma slabo razvijalo. U tom kontekstu, moguće su dve „mračne opcije“ – da snage Srbije okupiraju sever Kosova, i uspostave „novu realnost na terenu“, a da KFOR na to ne reaguje, a drugo da takva akcija Srbije „gurne“ Kosovo u ujedinjenje sa Albanijom, što bi predstavljalo poslednju opciju… Dakle, ne očekujem oružani konflikt kao u Nagorno-Karabahu, ali u slučaju zamrznutog konflikta moguć je porast tenzija i sporadična razmena vatre. Ipak, za razliku od Nagorno-Karabaha očekujem da bi se u tom slučaju međunarodna zajednica više angažovala, i u vojnom i u političkom smislu, da zaustavi tenzije, nego što čini u slučaju spora Azerbejdžana i Jermenije. To je stav i pojedinih mojih kolega, objašnjava sagovornik Danasa.
Kako on napominje: „U slučaju nepostizanja bilo kakvog dogovora, odnosno formalizacije zamrznutog konflikta, otvorila bi se vrata za negativno mešanje faktora izvan EU, poput Rusije i Kine u unutrašnje stvari Kosova“.
Upitan kako komentariše nedavnu poruku Miroslava Lajčaka, specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Priština, da će Unija uskoro definisati konačni status Zajednice srpskih opština, Ćehaja kaže: “Ovo je osetljivo pitanje iz ugla Prištine jer postoji široko rasprostranjeno mišljenje da će Srbija iskoristiti Asocijaciju kao „remetilački mehanizam“, i tako raditi na štetu kosovskih Albanaca. Kosovo ima obavezu da formira Asocijaciju, jer je potpisalo sporazum o tome 2013. godine, a 2015. ovaj sporazum je potvrđen još jednim sporazumom, po kojem se ističe da Ustavni sud Kosova treba da takođe da svoju potvrdu u vezi sa Asocijacijom. Taj sud je proglasio pojedine delove sporazuma o Asocijaciji neustavnim…“
Ćehaja ističe da veruje da će Asocijacija biti formirana, uprkos otporu najvećeg dela kosovske javnosti.
– Mislim da Asocijacija treba da bude formirana, tako da garantuje veća prava za Srbe, ali da ne bude iskorišćena da učini kosovski sistem nefunkcionalnim… Takve bojazni treba da budu uvažene. Treba se, stoga, postarati da Asocijacija ne bude na štetu interesa većinskog stanovništva na Kosovu… Sigurno je da neće biti Republike Srpske na Kosovu, kako to često priželjkuje srpska elita, napominje on.
Šansa za sporazum
Odgovarajući na pitanje veruje li da je u skorije vreme moguće postići sveobuhvatan sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, sagovornik Danasa navodi da „postoji šansa za dogovor jer je to u interesu i međunarodne zajednice“.
„EU je već zacrtala neke vremenske odrednice za postizanje sporazuma, želela bi da se to desi do sledećeg proleća, ali Unija nema trenutno mnogo toga da ponudi ni Kosovu ni Srbiji – vizna liberalizacija za Kosovo nije na vidiku, niti članstvo Srbije u EU… Dakle, potrebno je i da Unija da određene podsticaje, ali i da postoji volja dveju strana za sporazumom. Mislim da na Kosovu takva volja postoji, ali da se volja zasniva na uverenju da Srbija treba da prizna Kosovo i da Kosovo potom postane član EU i drugih međunarodnih organizacija, dok bi za Srbiju sporazum značio „trofej“ pred međunarodnom zajednicom. Čini mi se da je Srbija manje voljna da reši pitanje Kosova, već da joj trenutno više odgovora zamrznuti konflikt. Predsednik Vučić je svestan toga da bi mu postizanje sporazuma donelo i negativne poene u javnosti pred predsedničke izbore, što on ne želi da se dogodi“, precizira Ćehaja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
