Država ne poštuje međunarodne obaveze

Fond za humanitarno pravo smatra da je odlukom Vrhovnog suda Srbije da odbije zahtev za zaštitu zakonitosti koji je republički javni tužilac podneo na osnovu odluke Komiteta Ujedinjenih nacija za ljudska prava u korist novinara Željka Bodrožića nastavljena praksa nepoštovanja obaveza koje je Srbija preuzela potpisujući međunarodne konvencije o zaštiti ljudskih prava – ističe se u jučerašnjem saopštenju Fonda.
Republika Srbija je potpisnica brojnih konvencija iz oblasti međunarodnog prava ljudskih prava, među kojima su i Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, Konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije i Konvencija protiv mučenja i drugih svirepih, nehumanih ili ponižavajućih kazni i postupaka (Konvencija protiv torture), podseća Fond.
– Ratifikacijom ovih ugovora, standardi poštovanja ljudskih prava koji su u njima propisani, postali su deo unutrašnjeg prava. Takođe, inkorporiranjem ovih ugovora i njihovih dodatnih protokola u unutrašnje pravo, država je prihvatila nadležnost međunarodnih tela koja su stvorena na osnovu ovih ugovora, Komiteta protiv torture, Komiteta za eliminaciju rasne diskriminacije i Komiteta za ljudska prava, koji ispituju pojedinačne slučajeve kršenja ljudskih prava. Republika Srbija ima obavezu izvršavanja odluka ovih tela – ističe Fond.
Od 1998. do danas, Fond za humanitarno pravo je podneo šest predstavki na razmatranje Komitetima UN za slučajeve koje se odnose na Srbiju. Komitet pravnika za ljudska prava zastupao je Željka Bodrožića. Fond je angažovan na slučajevima pokojnog Milana Ristića, pokojnog Nikole Nikolića, torture Roma Jovice Dimitrova, Dragana Dimitrijevića i Danila Dimitrijevića, slučaju diskriminacije Roma Dragana Durmića. Sve odluke Komiteta UN su suštinski identične – Srbija je povredila prava svojih građana garantovana u ratifikovanim međunarodnim konvencijama. Reakcija države na ove odluke je takođe bila identična – preporuke ni u jednom slučaju nisu ispoštovane.
– Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je najvažnija sudska institucija. Ona nikad ne prihvata argument domaćih sudova – da su presude u skladu sa domaćim zakonodavstvom. Jedino je važno da li su presude u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Neverovatno je da to ne znaju sudije Vrhovnog suda. Trebalo je da obrazlože zašto se zahtev odbija – kaže za Danas pravni savetnik Fonda Sandra Orlović.
Bodrožić je osuđen na novčanu kaznu od deset hiljada dinara, ukupno je platio 42 hiljade, zbog toga što je u tekstu „Rođeni za reforme“, po slovu presude, uvredio Dmitra Šegrta, optužujući ga za zloupotrebu položaja. Zamenik republičkog javnog tužioca Jovan Krstić istakao je, pozivajući se na međunarodne dokumente koje je potpisala država, u zahtevu za zaštitu zakonitosti koji je podneo Vrhovnom sudu da je Bodrožić iskoristio svoje pravo na kritiku i javno iznošenje stava.