Dug i komplikovan put do penzionog čeka 1Foto: Pixabay/Alexas_Fotos

Put do ličnog boda vodi preko izračunavanja ličnog koeficijenta do koga se dolazi tako što se svaka godišnja zarada deli sa prosekom republičkih zarada u odgovarajućim godinama, a zatim se zbir dobijenih iznosa deli sa godinama staža

Za precizniju računicu važno je znati da se od 1. januara 1970. do 2002. godine zarada uzima u neto iznosu, a od 2003. u bruto iznosu.

Sledi množenje ličnog koeficijenta sa godinama staža, a rezultat te operacije je lični bod. Na kraju se dobijeni iznos množi sa opštim bodom koji od januara 2020. iznosi 814,01 dinar.

Treba podsetiti da je Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je izmenjen 2014, uslovi za penzionisanje žena svake godine se menjaju.

Preciznije rečeno, starosna granica se pomera u rasponu od dva do šest meseci godišnje. To praktično znači da ove godine u starosnu penziju mogu da idu žene koje su napunile 63 godine života (2019. uslov je bio 62 godine i šest meseci, a 2021. godine dame će moći u starosnu penziju sa 63 godine i dva meseca).

Jedan od uslova je i minimum radnog staža od 15 godina. Kad je reč o muškarcima, oni mogu da podnesu zahtev za starosnu penziju sa navršenih 65 godina života i 15 godina staža upisanog u radnu knjižicu.

Statistika kaže da čak 118.000 penzionera u Srbiji prima najnižu penziju od 15.113 dinara.

U još nezavidnijoj situaciji je 122.590 poljoprivrednih penzionera čija mesečna primanja iznose 11.881 dinar, ali i oko 200.000 korisnika koji moraju da se zadovolje penzijom nižom od najnižeg zakonskog minimuma od oko 15.000 dinara, pri čemu broj onih koji primaju ispod 10.000 dinara dostiže 100.000.

Od ukupno 1.696.630 penzionera, koliko ih je na evidenciji Fonda PIO, čak milion, preciznije 999.819 korisnika svih kategorija prima penziju do prosečnog iznosa od 27.758 dinara (podatak za avgust).

To praktično znači da više od 1,3 miliona penzionera ne može da pokrije troškove minimalne potrošačke korpe „teške“ oko 37.000 dinara.

Treba dodati i to da je učešće prosečne (junske) penzije u neto zaradi koja je u junu iznosila 59.740 dinara je 46,49 odsto.

Ako je za utehu, i većina penzionera u državama u regionu jedva sastavlja kraj sa krajem. Ipak, u najboljoj poziciji su penzioneri u Sloveniji, koji u proseku primaju 565 evra mesečno, dok u Hrvatskoj (prema podacima Zavoda za mirovinsko osiguranje) prosečna starosna penzija iznosi 336 evra.

U Crnoj Gori, gde je broj penzionera premašio 130.000, prosečna penzija iznosi 287 evra i među većim je u regionu.

S druge strane, u Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Albaniji situacija sa primanjima najstarije populacije je lošija.

Tako recimo penzioneri u BiH primaju u proseku 213 evra, u Srbiji 236 evra, a u Makedoniji – 215 evra. Najnižu penziju primaju Albanci – u proseku oko 150 evra.

Prosek penzija u državama u regionu (u evrima)

Slovenija – 565

Hrvatskoj – 336

Crna Gora – 287

Srbija – 236

Federacija BiH – 213

Makedoniji – 215

Albanija – 150

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.