Dušu nam spasavaju lekari, bolničarke, vojnici, policajci... 1Foto: FoNet/ Dragan Antonić

Samo je strogo ograničen broj prisutnih u hramovima, i to ne svugde u svetu, uz mogućnost praćenja službe Božje preko radija i televizije ili putem interneta. Lišavanje hrišćana potrebe pričešćivanja, u hramu ili domu, jeste opcija koja se u Crkvi ne razmatra ni kao teoretska mogućnost – kaže u razgovoru za Danas episkop bački Irinej (Bulović), član Svetog arhijerejskog sinoda i portparol SPC povodom nedoumica i različitih tumačenja u javnosti delovanja Crkve u uslovima pandemije virusa korona.

* Možete li da potvrdite vesti da je episkop valjevski Milutin zbog izolovanog virusa korona smešten u beogradsku bolnicu „Dragiša Mišović“ zajedno sa jednim sveštenikom i đakonom ove eparhije?

– Episkop Milutin je zaista jedan od mnogih zaraženih virusom kovid-19, u teškom je zdravstvenom stanju i ja pozivam sve koji u Boga veruju da se mole za njega i za sve ugrožene opasnim i opakim virusom u našoj sredini i širom sveta, bez obzira na bilo čiju veru ili neverovanje, narodnost ili bilo kakvu drugu pripadnost. O valjevskom svešteniku i đakonu ne znam ništa pobliže, ali mislim da su manje ugroženi od svoga vladike. I njima želim što skorije ozdravljenje. Ako ikad, onda smo danas svi prizvani i pozvani na sveopštu solidarnost i zato sa gnušanjem pratim medijske vesti i komentare koji jednog istinski božjeg čoveka i božjeg slugu, u trenucima kada se bori za život, optužuju i klevetaju.

* Postoje li podaci u Sinodu kakva je situacija među sveštenstvom i monaštvom u drugim eparhijama SPC?

– Sinod ne raspolaže preciznim podacima iz raznih eparhija naše Crkve, ali neprekidno, službenim aktima i javnim saopštenjima, apeluje na sve da situaciju shvate krajnje ozbiljno i da se pridržavaju obavezujućih preporuka lekara, junaka našeg doba, i odluka državnih vlasti, kako naših tako i drugih gde žive naša Crkva i naš narod, pritom ne praveći trule kompromise kada je u pitanju bogoslužbeni život Crkve, a pre svega ljudsko i ustavno pravo svih građana koji to žele da se pričešćuju, pri čemu se, ukoliko smo svi odgovorni i kao vernici i kao građani, može „i ovo činiti i ono ne izostavljati“, po rečima Hristovim, kako to svedoči Jevanđelje po Luki.

* Da li je pojava bolesti kod sveštenika i vladika argument za one koji u pričešću i bogosluženjima vide opasnost?

– Ni u kom slučaju! Zaraza se dobija na razne načine, naročito kada se ne poštuju instrukcije države i medicinske struke, a to pogađa i sveštena lica. Od Pričešća se za dve hiljade godina nikad niko nije zarazio, pa ni sveštenici koji su pričešćivali gubavce, tuberkulozne i druge obolele od tada neizlečivih zaraznih bolesti. Ako je problem u bogosluženju i pričešćivanju, kako to da bivaju zaraženi oni koji nikad u crkvu i ne ulaze, a kamoli da se pričešćuju? Šta nam ti nesrećni zabludeli ljudi poručuju? Da je opasnost u Crkvi, a ne u kafićima, žurkama, nepoštovanju neophodne samoizolacije i drugim činiocima? Duhovno smo kao narod spali na niske grane, ali nam dušu spasavaju lekari, bolničarke, vojnici, policajci, oni koji priskaču u pomoć usamljenim ili bespomoćnim starijim ljudima, pa, štaviše, i novinari koji govore istinu i ne šire dezinformacije i paniku.

* Kako komentarišete tvrdnje pojedinih krugova da je Sinod reagovao na strah od pričešća samo zato što je snimak na društvenim mrežama iz Novog Sada, gde ste Vi nadležni episkop i da je ton sinodskog saopštenja bio, kako neki ocenjuju, netolerantan?

– Takve tvrdnje su apsolutno neistinite i zlonamerne. Uostalom, u Novom Sadu u pogledu služenja liturgije nije bilo ničega čega istovremeno nije bilo u bilo kom gradu i selu u Srbiji. Ton pak sinodskog saopštenja, po meni, ne samo da nije bio netolerantan nego je bio sasvim umeren i odmeren. Netoleranciju valja potražiti u onim medijskim sredinama koje plasiraju planirane i naručene kampanje, kao što je ova oko crkve u Novom Sadu. Duboko žalim ljude koji se u ovakvim vremenima i iskušenjima bave tako nedostojnim rabotama. To su ljudi spaljene savesti.

Preporuke Sinoda: I vladike u samoizolaciju

Zbog pandemije virusa korona, Sveti arhijerejski sinod je, kako Danas nezvanično saznaje, uputio interni dopis arhijerejima SPC sa preporukom o poštovanju sinodskog uputstva i instrukcija vlasti u državama u kojima deluje SPC. Sinod smatra da SPC ne bi trebalo da stvara utisak o nepoštovanju mera zaštite, ali ni da ugrozi suštinu pravoslavne vere prekidanjem služenja liturgije i pričešćivanja. U dopisu se ističe da odlaganje osvećenja vaskršnje vodice i nekih drugih činodejstava nije problem, ali da evharistijski život ne sme da se prekida, čak treba da bude revnosniji. U državama u kojima je javno bogosluženje zabranjeno, predlažu se drugačiji modeli služenja poznati u dosadašnjem crkvenom iskustvu. Sinod upozorava pojedine eparhije SPC da nije dobro uvoditi mere kojima bi Crkva „i nehotice poricala svoje biće i misiju“, pozivajući vernike da ne dolaze u hramove i da se ne pričešćuju, ili uvođenjem takvog načina pričešćivanja koje kod vernika može stvoriti sumnju u veru samih sveštenoslužitelja. Pojedine eparhije uvele su alternativni način pričešća, kakav se praktikuje u Jerusalimskoj ili liturgiji svetog apostola Jakova, koja se u delu SPC služi dva puta godišnje. Arhijereje starije od 65 godina Sinod je zamolio da ostanu u samoizolaciji da „anticrkveni i antisrpski mediji ne bi optuživali SPC za nepoštovanje mera zaštite“ protiv virusa korona.

Eparhija nije odgovorna za koronu u Valjevu

Eparhija valjevska juče je zvanično negirala tvrdnje gradskih vlasti i pojedinih medija da je uzrok pojave korone u Valjevu nedavna poseta sveštenika iz Italije ovoj Eparhiji. U eparhijskom saopštenju tvrdi se da nije bilo nikakve posete, kao da „i Eparhija i episkop Milutin nemaju nikakve veze sa pojavom korone u gradu“. „Eparhija valjevska blagovremeno i odgovorno preduzela sve potrebne mere za sprečavanje širenja virusa, a episkop Milutin sa dvojicom svojih klirika, spada među prva obolela lica, ugrožena zbog neodgovornosti drugih ljudi“, ističe se u saopštenju u kome se najavljuju i „krivične prijave protiv svih klevetnika“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.